Прочитај ми чланак
(Блиц)
Скадар на Бојани, рупа без дна или неоправдано запуштен научни центар? Акцелераторска инсталација Тесла (АИТ) Института за нуклеарне науке института „Винча”, амбициозно замишљен пројекат, са променљивим успехом гради се 24 године без јасних потврда да ће икад бити завршен. А до сада је у њега уложено близу 15 милиона евра и процена је да за финализацију треба још 10,6 милиона. Којих, по свој прилици, нема.
Изградња по идеји академика Стевана Коичког почела је 1989. године, али изгледа да је то био превелики залогај за државу која ће убрзо ући у период тешке кризе, ратова и санкција. Ипак, на почетку је новац пристизао, овде се градило, а онда су кренули финансијски проблеми које су у јавности пратиле дилеме да ли је тако нешто уопште потребно, све док није престао доток новца из буџета и српски ЦЕРН се с тимом стручњака који је ту радио нашао на сувом.
Негативни ставови у вези с овим пројектом, који има и научно и економско оправдање, појављивали су се увек кад министри нису знали шта би са њим, или су имали друге приоритете. Инсталација није довршена у року јер није било средстава, а док су пристизала, сваки динар је овде уграђен. Што се тиче примедаба да је пројекат прескуп, требало би знати да је изградња сличне и чак једноставније акцелераторске инсталације на Универзитету у Нанту коштала 40 милиона евра – каже др Благоје Нешковић, дугогодишњи руководилац пројекта “Тесла”.
Славине су и званично заврнуте 2007. када је Министарство за науку одлучило да привремено заустави финансирање, и од тада је у њега уложено само пет милиона евра из клириншког дуга Русије Србији. Тим средствима је дограђен нискоенергетски део постројења – ФАМА за истраживања науке о материјалима са јонским сноповима, и то је једини део који ради.
Циклотрон “Винси” за убрзавање протона, инсталација од близу 300 тона, нешто технолошки најсложеније што је икад направљено у Србији, никад није пуштен у погон. Као ни два јонска извора за производњу тих честица који одвојени леже у другој просторији, а прашину скупља и електрични део радиофреквентног система за чију изградњу су наши стручњаци две године обучавани у ЦЕРН-у.
У “Тесли” је требало да се производи радиофармацеутик ФДГ који се користи у третирању малигних обољења кроз позитронску емисиону томографију (ПЕТ). Време полураспада радиофармацеутика је врло кратко и мора се употребити у року од два сата од тренутка производње, а он се сада увози. Овде је била предвиђена и рутинска протонска терапија тумора ока, али све је то остао само списак лепих жеља.
