Прочитај ми чланак

ЧИЧА ДРАЖУ ПОКОПАЛИ код Белог двора?

0

Ускоро ће бити обелодањена до сада непозната сведочења о гробу ђенерала. Дворски комплекс никада истражен. Михаиловић држан у бункеру

Иницијатива америчког конгресмена Теда Поа, предата премијерки Ани Брнабић приликом посете Вашингтону, да се обелодане детаљи у вези са смрћу команданта Југословенске војске у отаџбини Драгољуба Михаиловића, има смисла, тврди Милослав Самарџић, директор крагујевачких „Погледа“.

Комисија за истраживање околности под којима је Михаиловић умро никада није завршила посао, иако јој је, осим Аде, као могућег гробног места, према речима Самарџића, предочена још једна локација – комплекс Белог двора.

– Информацију да је Дража сахрањен близу цркве у оквиру комплекса Белог двора добили смо из више извора, и ја сам је пренео покојном Драгану Влаховићу, у то време члану Комисије – прича Самарџић. – Дао сам му и оригиналну фотографију мртвог Драже, за коју је лично Ранковић наложио да се уништи негатив. Сведочење Петра Мићића, цимера с Правног факултета и пријатеља судије Михајла Ђорђевића, о Михаиловићевој егзекуцији и укопу, емитоваћемо на јесен, у документарном филму „Дража Михаиловић“.

Петра Мићића, који више није међу живима, почетком двехиљадитих снимио је за РТС Влада Момчиловић, али емисија „Равногорска читанка 2“ никада није емитована. „Погледи“ су до снимака дошли преко предузећа „Вајат“, које је било продуцент.

Цела прича поклапа се са оним што је Самарџићу још 1993. године испричала Загорка Васић, секретарица пре рата у кабинету премијера Драгише Цветковића, а током рата Дражин обавештајац и четнички илегалац у Београду.

– Загорка је крајем 1945, односно почетком 1946. године, као обавештајац генерала Миодрага Дамјановића, команданта четника у логору Еболи, у Италији, добила задатак да се убаци у Југославију, нађе Дражу и убеди га да емигрира. Успела је да га нађе, међутим, генерал Михаиловић није хтео да бежи из земље – каже Самарџић.

Пошто је у међувремену ухапшен, четнички илегалци, којих је још било у Београду, покушали су да организују акцију спасавања. Према речима Самарџића, у последњем моменту су осујећени.

– Да би спречили било какву акцију, нове власти су „активирале“ лажног Дражу, маскираног, с брадом и наочарима, и сваке вечери га водили у Ђушину, у затвор Озне, а одатле ујутро на суђење. За то време прави Дража је све време држан на 30 метара од Дома гарде на Топчидеру, где је одржавано суђење у подземном склоништу. Ту је и убијен, а тело је пренето на горњу страну дворског комплекса и сахрањено близу цркве – тврди Самарџић на основу исказа Петра Мићића, али и неких других сведока, својевремено блиских тужиоцу Милошу Минићу.

Како каже, подземни град је сазидан за потребе војске још пре Другог рата, а оштећен је тек у време НАТО бомбардовања 1999. До данас је затворен за јавност.

– Убеђивао сам чланове Комисије да се истражи и та локација, али ми је речено да је притисак велики да се прекопава Ада. Једино достигнуће Комисије било је то што је раскринкала удбашку подметачину да је Дража сахрањен на Ади, али није смогла снаге да иде до краја. Зато има смисла иницијатива конгресмена Поа. Треба истражити дворски комплекс и урадити ексхумацију и ДНК анализу – закључује Самарџић.

РЕЗУЛТАТИ КОМИСИЈЕ

Драгољуб Дража Михаиловић осуђен је на смрт 15. јуна 1946, са још девет особа, међу којима је био и озлоглашени шеф Специјалне полиције и управник Града Београда Драгомир Драги Јовановић. Комисија за истраживање његове смрти дошла је до сазнања да је стрељан у ноћи између 16. и 17. јуна, како су тврдили, поред северног зида затвора на Ади Циганлији.