Прочитај ми чланак

Чедомир Антић: Нестанак

0

Само да знате, у ауткратским, постоталитарним режимима је по правилу тако: када одлази диктатор, нестају и донови. Сетимо се како су у филмској паралелној монтажи, са Милошевићем у историју, мада не и пред било какав суд, пошли, Аркан, Бокан… Не бих хтео да злослутим, Ђукановића и његову државу на власти је пре свега одржала империјална, шовинистичка зловоља Сједињених Држава и њихових НАТО савезника. Они су хтели да се ослободе једног све мање урачунљивог криминалца који им је обавио много послова, али који је, чак и за њих такве, постао компромитација. Са друге стране, нису баш били вољни да дозволе да српске странке и Српска православна црква – коју њихови игнорантски чиновници и официри виде као највечег непријатеља САД на Балкану – тријумфују. Будући да су српске странке наклоњене компромису, а СПЦ најинкузивнија и најтолерантнија установа у (богатој и тужној) историји Црне Горе, овај бесмислени и расистички услов би врло брзо био депласиран да није сујета, личних и партијских амбиција и глупости у опозицији.

Ко је бранио Кривокапићу, Абазовићу, Бечићу, Јоковићу… да се посвете доношењу антиауторитарних закона и борби против криминална. Уопште није требало да судски гоне донекле заштићеног Ђукановића. Довољно је било да РИЦО законе примене на 500 првих људи његовог режима и дубоке државе. Део би побегао, понеки би прислонио револвер уз слепочницу, остали би понудили да за мање казне сведоче против чевљанског Норијеге. ДПС би се распао, њихове странчице би ојачале, српски народ би се поново поделио па би наше националне странке уместо тридесетак, рачунале на око 20% гласова. Што је најбоље, заплењена имовина криминалаца помогла би реформске напоре и донела им додатну популарност. ДПС би био маргинализован, а са њим и тај тешки камнен на путу демократског развоја Црне Горе.

Сада смо доживели смрт вође једног и вести о наводној погибији другог вође клана. Није ни чудо што је са опрацијом „Балкански ратник“, пре више од деценије, почело Ђукновићево шовинистичко, апартхејдовско лудесање. Бег једног дона и рат кланова довео га је у велику опасност из које је одлучио да се избави уништавајући српски народ у Црној Гори, обесправљујући га и пљачкајући. Сада у кохабитацији злоупотребљава страх западних дипломатија од Русије, сукобе међу народима који живе у Црној Гори, те болну неинтегрисаност српског народа.

Питања да ли ће Ђукановић бити смењен, пре општих избора, те да ли ће председница Скупштине Црне Горе, из диносаур-комуњарске партије поштовати демократска правила или се крити иза устава који је донесен да обесправи један народ и читаву опозицију, од другоразредне су важности.

Остаје чињеница да Ђукакновић и Запад – уз вишегодишње саслужење Руске Федерације, НР Кине, Турске Републике, свих Албанаца на овом свету и свих муслимана у региону (па макар били и Бошњаци), ослањањући се на све тоталитарне идеологије претхоног века (до фашизма и комунизма до евроатлатнизма) – нису успели да затру српски народа у Црној Гори. Напротив: од 75% православних, СПЦ данас подржава бар 63%, а колико Срба заиста има у Црној Гори најбоље показује неспремност наших душмана да дозволе попис над којим би и даље имали доминантну контролу.

Успели су новцем, претњама, силом и уз 50.000 лажних гласова, да стекну некакву већину, произвели су разне типове бивших Срба, али стоји и чињеница да су странке српског имена у две тешке деценије овог столећа, стигле од 5 до 34% подршке бирача и да у посвађаној Црној Гори управо НСД и ДФ данас имају највећи коалициони капацитет. Па наставите да пркосите судбини. Можда иста, која вас је тако срећно пратила протеклих деценија, једном више неће имати милости. Можда вам неће дати Хашки трибунал да у његов притвор побегнете, а можда сте испустили неког црногорског Коштуницу и Ђинђића да их преварите и под скутима им се сакријете.