БРИКС победио на самиту Г20

Синиша Љепојевић

08:20 17.09.2023.

Неформалну Г20 су основале западне земље пре скоро четврт века са намером да незападним земљама наметну своје економске моделе и политику и да их на тај начин контролишу. На самиру у Индији, та група прерасла је у снагу оних против којих је и измишљена

Недавни годишњи самит Групе 20 (Г20) у главном граду Индије, Њу Делхију, пре свега је показао колико се свет променио у протеклих годину дана, од претходног скупа у Индонезији. После самита у Индонезији личило је да та неформална група земаља више неће ни постојати, али је скуп у Индији захваљујући иницијативи БРИКС земаља и такозваног Глобалног југа сачувао њено постојање. Земље БРИКС-а су победнице скупа у Индији.

Неформалну Г20 су основале западне земље пре скоро четврт века са намером да незападним земљама наметну своје економске моделе и политику и да их на тај начин контролишу. Због глобалних промена постојање те групе је постало бесмислено и њени самити су се свели на пропагандне причаонице без икаквих резултата. Самит у Индији је, међутим, био први озбиљнији искорак јер су иницијативу, у духу убрзаних промена, преузеле незападне земље. Те земље су не само сачувале Г20 него и одузеле доминацију Запада у тој организацији.

Медијски се покушава бацити сенка на самит указивањем да лидери Русије и Кине нису били присутни, па се сугерише да скуп у Њу Делхију није имао довољну важност. Многи спекулишу да они нису дошли јер не желе да се сретну са америчким председником, али то је мало вероватно. Наравно они су имали своје посебне разлоге које не знамо, али је много вероватније да нису дошли како би се показало да и друге чланице БРИКС-а и Глобалног југа деле њихове ставове и да је реч о широком политичком фронту а не само политици Русије и Кине. И самит је то и показао.

Страх Запада

Западни медији су махом или игнорисали самит Г20 у Индији или покушавали да дају значај Западу. Тако информативни портал „Политико“, близак западним елитама, тврди да је Запад морао да буде благ према Русији како би „спасио самит“ и био „принуђен на себи несвојствене компромисе како би сачувао Г20“. Овај портал закључује да је, имајући у виду несугласице чланица Г20 по питању украјинског сукоба, Запад жртвовао прилику да промовише своје ставове о Украјини како би „сачувао“ ову платформу. Жеља за одржавањем Г20 у животу по сваку цену одражава, тврди „Политико“, све дубљи страх Запада за своју моћ и легитимитет.

Али, у светлу ипак неуспеха Запада у Њу Делхију, лондонски недељник „Обзервер“ поставља питање шта је уопште смисао те групе од 19 земаља плус ЕУ и сада и Афричке уније. Како време пролази, оцењује лист, све је теже одговорити на то питање. Иако је сада много међународних проблема о којима би вредело и морало да се дискутује у Г20, тврди се, нити има снаге нити капацитета да се постигне минимална сагласност заједничке акције. Једно од објашњења је, према том листу, и то што је Г20 неформална, нема секретаријат нити стално тело које би координисало њен рад. Она има само самите који су занимљиви скупови али изнад свега причаонице и у функцији промоције земаља домаћина и њихових лидера као што је било и у Њу Делхију, када је то била демонстрација снаге индијског премијера Нарендре Модија.

Лондонски „Обзервер“ оцењује да је једини стварни успех самита позив Афричкој унији да постане стални члан Г20. Афричка унија има 55 чланица и сада је у Г20 у истом статусу као и Европска унија.

Има, међутим, и другачијих мишљења. Тако лондонски „Фајненшел тајмс“ признаје да је завршна декларација Самита Г20 удар за западне земље због непостојања консензуса о подршци Украјини. Лист прецизира да је то „ударац за Запад који је током прошле године покушавао да убеди земље у развоју да осуде Москву и подрже Украјину“. Половина земаља Г20 одбила је да тумачи догађаје у Украјини у интересу Запада.

Изгледа, међутим, да је у Њу Делхију Г20 коначно пронашла свој смисао. О томе сведоче и другачија мишљења од западних.

Успешна промоција Индије

Руски шеф дипломатије Сергеј Лавров, који је предводио руску делегацију, оценио је да је захваљујући земљама Глобалног југа спречен западни покушај да се „украјинизује“ Г20. Он је прецизирао да је било могуће спречити покушаје Запада да поново „украјинизује“ цели скуп „на штету суштинских задатака земаља у развоју“ јер је Глобални југ консолидовао одбрану својих легитимних интереса и има амбицију да ојача своју улогу у глобалном управљању. Треба подсетити да је прошле године у Индонезији Запад успео да „украјинизује“ самит.

Лавров је оценио да је самит „безуслован успех, пре свега индијског председавања, али и свих нас. Г20 тренутно пролази унутрашњу реформу. Изнад свега, то се манифестовало кроз значајно активирање чланица Г20 са Глобалног југа, које су под руководством Индије веома јасно и упорно настојале да се њихови интереси узму у обзир у споразумима о којима је група Г20 разговарала и као резултат тога су уврштени у декларацију“. Истовремено, дат је и озбиљан подстицај за реформу Међународног монетарног фонда и Светске трговинске организације као и Светске банке.

Била је то и значајна и успешна промоција Индије. А било је и необичне и важне симболике. Домаћин самита, индијски премијер Нарендра Моди је делегације Г20 и госте поздравио на хинду језику и испред њега је уместо Индија писало Барат, што је назив његове земље из претколонијалног времена. То је оживело сумње да ће Индија променити име.

Претколонијална имена Индије, Барат, Барата и Хиндустан, се још увек у свакодневном животу паралелно користе. Због етничке различитости у Индији се и даље користи енглески језик за званичну комуникацију, али то што је премијер Моди на самиту говорио и на хинду језику види се и као могућност укидања енглеског језика.

Можда не би било згорег поменути још једну додуше мање важну сцену са самита: амерички председник Џозеф Бајден је у салу за дочек гостију ушао са сунчаним наочарима.

Запад нема шта да понуди

Када је елиминисано наметање теме рата у Украјини, онда је дискусија на самиту кренула ка стварним и важнијим темама. Наиме, реформа дугогодишњег глобалног финансијског система под контролом Запада и Америке је кључна за већину земаља Г20. Пре свега је реч о реформама система рада Међународног монетарног фонда и Светске банке. Те реформе су одавно постале неминовност али је Америка успевала да их спречи јер гласови и квоте унутар ММФ-а треба правично и реално да се поделе а то онда значи да Американци неће више имати инструменте блокирања и кажњавања других „непослушних“ држава.

Тај део дискусија али и већинског расположења незападних држава сведочи да доминација Запада слаби и да у ствари нестају са појављивањем нових центара светског развоја. У том смислу Самит Г20 је био прекретница у дефинисању и обезбеђивању равнотеже глобалних економских интереса.

У време самита објављено је да су већ 21 земље одбациле долар у међународним пословима а то је био још једини преостали инструмент америчких уцена према другим земљама.

У Њу Делхију се показало и да Запад и нема много шта да понуди. Амерички председник Бајден је поновио стару и никад покренуту идеју о глобалним инфраструктурним пројектима како би парирао кинеском пројекту „Један појас, један пут“. Чак је планирано и да Америка, Саудијска Арабија и Индија изграде железничку пругу од Блиског истока до Јужне Азије али без конкретних договора о финансирању и када би то могло да буде.

Суштинска промена

Кључну улогу на самиту и у опстанку Г20 су имали: Индија, Бразил, Јужна Африка и Индонезија. Све БРИКС земље, Индонезија ће ускоро бити део тог клуба. А раније су земље Г7 имале кључну реч. То је суштинска промена.

У западним политичким круговима се указује да је домаћин наредног самита, идуће године – Бразил а потом Јужна Африка, обе БРИКС земље, и то ће водити даљем јачању сада већ Групе 21 и практично њеном нестајању као западног изума и инструмента. Живот је направио да та група коју је Запад смислио прерасте у снагу оних против којих је и измишљена.

У име те снаге вредило би ипак подсетити које су земље чланице Г20: Аргентина, Аустралија, Бразил, Канада, Кина, Француска, Немачка, Индија, Индонезија, Италија, Јужна Кореја, Јапан, Мексико, Русија, Саудијска Арабија, Јужна Африка, Турска, Велика Британија и Америка. И плус ЕУ. Од самита у Индији чланица је и Афричка унија па је то сада Група 21.

Поред пет земаља Г21 оснивача БРИКС-а сада су ту и нове чланице Саудијска Арабија и Аргентина а ускоро и Индонезија. БРИКС у ствари постаје водећа снага Групе 21.

Наравно, има ту још много великог посла али је у Њу Делхију начињен историјски искорак. На неки начин је озваничена промена односа снага у свету.