Pročitaj mi članak
Чудотворни немањићки манастир Грачаница, после три деценије смишљеног скрнављења и урушавања, намерава се наредних дана и месеци завршно урушити и потапати у насилно наметаној, научно доказано- погубној брани Ровни повише Ваљева. И поред 33.000. потписа народа да се ревидира пројекат бране Ровни и напокон изради студија процене утицаја бране на животну средину, бројних научних студија и доктората против ове бране, апела ваљевског владике Милутина да се брана усклади стварној народној користи и потребама, бројним уличним протестима народа…
Системска државна хидро-мафија која од 1945 зида бране и пере паре где год има се прохте, а прохте им се увек над нашим великим Светињама, одлучила се за безобзирно притајено насиље ка остварењу овог погубног пројекта у максимално (штетном) нивоу пуњења. Требало је да народу буде довољно то што је ова брана претња уништењем немањићком манастира Светог Архангела Михаила Грачанице, али како смо омаловерили у глобалу- сада морамо помињати и остале неминовне штетне последице ове бране: понирање ујезерене воде из бране у кањону Сушице повише манастира где су губици процењени на 512 литара у секунди; лош квалитет воде која ће као изворска утицати у брану али ће се приликом већих падавина спирати хемикалије са њива (116 километара квадратних слива) сељана који уопште нису прешли на органску производњу, тешки метали из бројних познатих рудника из слива бране (Ребељ, Вујиновача…), таква временом све загађенија вода би понирала у највеће подземно складиште (издани) изворских вода у Србији из који истичу врела: реке Градац, Пакље, Петница…; опасност од земљотресног или диверзантског рушења бране где у случају пуцања, по Енергопројекту
– Не постоји могућност евакуације равничарског дела Ваљева и околних села где би ударни бришући талас био и до 29. метара висине. На све ове реномираним научницима најављене опасности, хидро мафија је, ван свих и овако немушти пројеката, додала још и то да је доводну цев са бране спојила у једно са доводном цеви из обилних изворишта!?
Пошто је брана Ровни првобитно процењена на 18 милиона долара, а сада се приближила цифри између 90 и 100 милиона долара, неопходна је присилити властодржце да уложе и додатних, како процењују и сами- 5 до 6 милиона како би се преградном браном (тзв. који постоји као идејно решење у склопу пројекта Ровни али је занемарено из ко зна којих разлога) заштитио кањон Сушице и отклониле све штетне последице: сачувао манастир Грачаница, сачували обилни капацитети здравих изворских вода, спречило отицање 512 литара у секунди, брана штитила од поплава… једино би земљотресна сфера опасности остала на снази… Међутим, иако је о свему овоме документовано (приложеним научним студијама) лично обавештен сваки иоле познатији политичар у Србији уз приде 33000 потписа народа са захтевом за израдом Процене утицаја бране Ровни на животну средину (коју ова никада није до сад израдила била)- системска државна банда већ трећу деценију безобзирно насилно намеће остварење овог пројекта чије отварање су најавили за наредне недеље и месеце.
Зар ћете опет рушити Светиње као у комунизму, зар има нешто вредније од Божијег благослова из оне Свете негдашње побожне Србије и здравих изворских вода, или једноставно нисмо достојни ни једног ни другог?! Зар србска срца више неосећају титраје благодати Божије кад им се саопшти: Да су три брата немањића зидала три манастира у Славу Богу, па су најлепшу посветили Пресветој Богородици- манастир Пустињу, другу Архангелу Михаилу- ову страдалну Грачаницу нашу, и трећу Светом Јовану Крститељу- манастир Јовању.
Неко је скоро изнашао да ове три Богом дане Богомоље на географској карти леже у итој правој линији. У време Турака- монаси су протерани, манастир је запустео, народ наследио имања а запустио Цркву… пропадне олтарски кров временом а из олтара израсте липа са око 30 цм у пању… народ почне привиђати како је липа ноћу украшена свећама и кандилима и схвати то као поруку Божију да обнови олтарски кров… липу одсеку, кров обнове, а пањ од липе, као сведочанство чуда залију воском и оставе на његовом месту у олтару до дана данашњега… и све то потанко запишу у летопис који се сада налази код владике и свештеника али га они из страха од репресије власти не смеју објавити већ се задовољавају само тиме што су им властодржци дозволили да још увек долазе празником да служе Литургије (празником од 09:00 часова) али да „не таласају“ и да не ободравају народ за одбрану Светиње. Чак су се ови богоборци усудили да и у земљишним књигама преведу немањићки манастир овај на име ЈП Колубаре-Ровни а да се владика и свештеници у страху нису смели чак ни жалити у законском року.
Постоји сачуван текст из 1927 где се каже да народ у Грачаницу ову долази из разних крајева Србије ради добијања исцељења од болести. Нјчешће чудо које поједини људи овде доживеше је да у глуво доба ноћи чују хорове Ангела како умилно певају и светлост која се од Цркве прелива на цео кањон. Године 1928 Свети Владика Николај је са три богослова (а нама је лично причаи син једнога од те тројице богослова, деда Неђа Јовановић из оближњег села Поћуте) дошао у ову Светињу и ушао у олтар да се помоли, док су богослови остали да се моле за певницом. Пошто Светог владике није дуго било, богослови изађоше напоље за сто да га сачекају.. Тек после 5 сати Свети владика Николај је уназад и са уздигнутим рукама изашао из Цркве и још неко време остао у молитвеној благодати пре улазом у Цркву… Када се окренуо ка њима, богослови му углас рекоше како су се они надахнули једнодушном мишљу да га питају да им владика благослови да иду на Свету Гору у Грчку- пешке(некад се у побожној Србији у Светиње на поклоњења ишло са неком жртво и трудом у Богу), А Свети Владика Николај им одговори: Не морате, децо ићи на Свету Гору- Ево Вам Свете Горе овде!
Потом владика Николај шаље мајсторе македонце који су тада зидали владичину Цркву задужбину из Лелића у Грачаницу да и њој дозидају кубе у византијском стилу које она није имала до тада. Зидајући кубе мајстори су записали у исти летопис да је једном кренула некаква водоравна муња на њих док су радили кубе на крову Цркве, те, кад су они престрављени помислили да су већ мртви испаљени од те страшне појаве- одједном је тај огањ на пар метара од њих, као да је ударио у какво небробојно стакло, заиграо и уз велику буку- ишчезао. Потом исти мајстори су записали да док су малтерисали олтарски део (јер остаци фрескописа су били преостали само у фрагментима) да је из једног дела олтарског зида сунуо огањ некаквих варница на њих- па нису смели неколико дана да наставе да малтеришу. Стара монахиња Минодора из манастира Рајиновац, која је родом из села Стуба поред Грачанице, акоја сада има преко 94 године, каже да кад је она била мала старији уди су јој причали да је у овом немањићком манастиру „некада живело 100 калуђера и 100 њихових ученика“…
Тако је било некада у побожној и благословеној Србијици, а онда су настала времена великих народних греха: у Краљевини велико ниподаштавање сиротиње и осионост газда, потом заслужисмо безбожне комунисте, а сада и антихристове масне који потпуно овладаше свим сферама власти и моћи данашње окупиране Србије, а све више и више, што је напоразније- и Србске Православне Цркве. И доживесмо и то да безбожници из државних валсти и археолози од њих наменски изнајмљени оскрнаве и преору на стотине и стотине гробова тих честитих монаха и мирјана овде похрањених и опелом запечаћених гробова на чекање васкрсења и живота будућег вечног века, разоре стећке и споменике, преору и брод саме Цркве… Али, хвала Богу, Свети Олтар у коме су се највећа чуда и дешавала- нису дирали, нисмо још све оскрнавили, нисмо још Анђелске хорове гресима скроз разјурили, има још наде… бранићемо Светињу до краја… нема повлачења – нема предаје, с Божијом помоћју.
Управо ово је девиза наше браће из Четничке омладине који су, за сада, најревноснији у даноноћном стражарењу код ове велике страдалчне србске Светиње коју свакодневно вребају да поруше уз помоћ полиције, али се јако плаше објектива наших фотоапарата… иду им и збори на зиму па се плаше једино слике у јавности. Поред непрестане молитве, фотографисања безбожних дела, молимо вас да помогнете у свакодневном стражарењу код Грачанице али и на протестима које једном месечно организујемо улицама Ваљева, после обраћања познатих говорника, крећемо с Градског трга ( увек у 17. часова) улицама Ваљева: наредни скупови су увек уторцима, и то: 28.јула; 25.августа; 22.септембра; 20.октобра; 24.новембра; 29.децембра (увек од 17.часова Градски трг, Ваљево). Контакт телефон: 064 535 2220.
