Pročitaj mi članakDvadeset pet godina nakon okončanja NATO agresije na SR Jugoslaviju, mnogi podaci o uništenju do kog je ona dovela i dalje nisu dostupni, dok se o broju stradalih - pre svega civila - i dalje spekuliše.
Ипак, различите државне институције, невладине организације и друге групе су током претходних 25 година прикупљали податке о броју настрадалих, војним губицима обе стране и економским последицама бомбардовања по Србију, Црну Гору и њихове грађане.
Цивилни губици
View this post on Instagram
Тачан број страдалих цивила током НАТО агресије до данас није утврђен. Према подацима „Хјуман рајтс воча“, током кампање је погинуло најмање 489, а највише 528 југословенских цивила, током 90 засебних инцидената.
Југословенске и српске власти никада нису утврдиле тачан број страдалих. Тадашњи директор Савезне канцеларије за статистике Милован Живковић је 14. јула 1999. рекао да је у бомбардовању страдало око 1.200 цивила, као и да „неки извори говоре о више од 5.000, па чак и 18.000 (жртава)“.
Српски дипломата Ђорђе Лопичић је „Хјуман рајтс вочу“ 5. августа 1999. рекао да је погинуло око 2.000 цивила, док је рањено њих више од 10.000. У медијима су у том периоду помињане и бројке од 5.000 или 5.700 страдалих, додуше уз ограду да су то подаци за временски период дужи од самог бомбардовања.
С друге стране, представници НАТО-а углавном су избегавали да коментаришу цивилне губитке. Изузетак је тадашњи потпредседник америчког генералштаба Џозеф Ролсон, који је у септембру 1999. изјавио да су „српски губици били изузетно мали, процењени на мање од 1.500 мртвих„.
Војни губици
Тадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић је, у говору којим је саопштено окончање бомбардовања, рекао да је током агресије погинуло 462 припадника Војске Југославије и 114 припадника полиције Републике Србије.
Током трајања кампање бомбардовања, НАТО званичници су често преувеличавали губитке југословенске стране, у једном тренутку тврдећи да је убијено 5.000 војника и полицајаца, док је њих 10.000 рањено. По окончању бомбардовања, тај број је смањен на око 1.200 убијених.
Пре 11 година, тадашњи министар одбране Србије Александар Вучић рекао је да је током бомбардовања убијено 956 војника и полицајаца, док се њих 52 воде као нестали.
Вучић је те 2013. навео да је погинуо 631 војник, а још 28 је нестало, а међу погинулима је и 325 полицајаца, док се још 24 воде као нестали. Влада Србије наводи и 5.173 борца који су рањени.
Када је реч о губицима НАТО-а, они су били знатно мањи. Потврђено је да су оборена два НАТО авиона – један Ф-16 и један Ф-117А „најтхок“ – као и око 25 беспилотних летелица.
Један амерички хеликоптер, АХ-64 „апач“, срушио се 5. маја 1999. током ноћне мисије у Албанији под неразјашњеним околностима. Југословенска војска је тврдила да су га они оборили, док је НАТО објавио да је летелица пала због техничких проблема. У паду су погинула два члана посаде.
НАТО авиони су током трајања бомбардовања спровели 181 удар на тенкове, 317 на оклопне транспортере, 800 против војних возила и 857 против артиљерије и минобацача.
Америчко Министарство одбране и генералштаб су у први мах објавили да је уништено 120 тенкова, 220 оклопних возила и 450 артиљеријских система, али се у чланку у „Њузвику“ објављеном око годину дана касније наводи да је само 14 тенкова, 12 самоходних топова, 18 оклопних возила и 20 артиљеријских система заправо уништено.
То не одудара много од југословенских процена, које су забележиле 13 уништених тенкова, шест оклопних возила и шест артиљеријских система. Верује се да су губици југословенске војске били толико мали због вештог коришћења камуфлаже и мамаца.
Економска штета
Тешко је утврдити штету, која је током бомбардовања нанета југословенској привреди, али је током година направљено неколико процена.
Југословенска влада је у јеку бомбардовања, у априлу 1999, саопштила да је дотадашња штета процењена на око 100 милијарди долара.
Економисти из странке Г17 Плус су 2006. објавили извештај, у ком се економска штета настала због бомбардовања процењује на око 29,6 милијарди долара.
Током бомбардовања је оштећено око 25.000 домова, 69 школа и 176 споменика културе, као и 19 болница и 20 домова здравља. Онеспособљено је више стотина километара путева и пруга.
Током бомбардовања срушен је и Авалски торањ, док су рафинерије нафте у Новом Саду и Панчеву оштећене. НАТО је гађао и зграду РТС-а, фабрике „Застава“ у Крагујевцу и дуванске индустрије у Нишу.
НАТО авиони су 7. маја 1999. године гађали и амбасаду НР Кине у Београду, када су погинула три кинеска држављанина, док је њих 20 повређено. Тадашњи амерички председник Бил Клинтон званично се извинио због инцидента, тврдећи да је реч о грешци.
