Међу младим људима, који су скандирајући – „Напоље НАТО фашисти“ – храбро 11. фебруара прекинули НАТО дебату ЦИРСД-а о америчкој спољној политици, коју је модерирао бивши министар спољних послова Србије Вук Јеремић,  био је и наш саговорник Богдан Нинковић, члан Секретиријата СКОЈ-а (Савеза комунистичке омладине Југославије). О томе, као и о раду прозападних НВО у Србији, о могућој сарадњи са патриотским снагама против НАТО окупације српске државе и друштва, али и о савременој левици редакција Србин.инфо је говорила са Богданом.

Недавно сте прекинуло про НАТО скуп у Београду. Какве акције планирате у наредном периоду по овом питању?

Тај скуп је био у организацији ЦИРСД-а, организације Вука Јеремића, некадашњег истакнутог лица Демократске Станке, која је позната по својој проимперијалистичкој политици. Организација коју Вук Јеремић заступа је на позицијама западног империјализма, а све њихове активности иду томе у прилог. У том духу је и била организована дебата поводом америчке спољне полтике, а није случајно организована само дан пре него што је ратоборни амерички сенатор Џон Мекејн, који је блиској вези са фашистима у Украјини, а чије крваве руке су биле дубоко умешане на Мајдану у Кијеву и братоубилачком рату у Украјини, и који је у блиској вези са ИСИСОМ и другим терористичким режимима у Сирији и Блиском Истоку, стигао у Београд.

Такође, ова трибина, као и Мекејнов долазак су били увод за оно што је читаву слободарску Србију затекло, а то је изгласавање закона између Србије и НАТО. Ми смо знали за тај сценарио и одлучили смо се на ову активност како би смо указали јавности на сам штеточински сценарио који нам се спрема, а чији је уводничар управо био Вук Јеремић са једне стране и на то да УБИЦЕ НИКАД НИСУ ДОБРОДОШЛЕ! Такође, важно је напоменути да су студенти са Правног факултета у Београду, као и са Политичких наука добијали по оцену више за испит и на тај нашин су били стимулисани да дођу на овај скуп, а приметни су били асистенти у холу који су уредно пописивали ко је присутан.

По питању даљих активности, први следећи протест је против конференције „Србија и Русија – руски утицај на стабилизацију, демократизацију и европске интеграције Србије“ у организацији Центра за евроатлантске студије, који представља директну агентуру НАТО пакта и америчких империјалиста, а на чијем је челу Јелена Милић. Та конференција има за циљ да оправда војно – фашистичку хунту која је на власти у Кијеву, а која је под директном контролом Брисела и Вашингтона, а за рат који су наметнули западни империјалисти оптужи само једну страну.

Главну реч на самој конференцији ће водити представници војно – фашистичке хунте из Украјине, а биће и присутан Амбасадор Украјине. Наравно, кад год буду били присутни НАТО званичници, као и до сад ћемо се жестоко супростављати, као и било ком покушају буржоаске проимперијалистичке власти да нас увуче у ову злочиначку организацију.

Да ли бисте у борби против НАТО окупације сарађивали и са десним патриотским партијама и покретима у Србији?

Наша организација је увек отворена за сарадњу са свим патриотским, антифашистичким, антиимперијалистичким, студентским, синдикалним и свим другим организацијама са којима се може наћи заједнички именитељ по неком питању. Комунисти су како данас, тако и у прошлости, сарађивали и правили коалиције са оним снагама које су у датом тренутку прогресивне. Тако су за време Другог светског рата правили антихитлеровску коалицију, са националослободилачким покретима се заједно борили у Африци и Азији против колонијализма, док данас сарађују са антиимперијалистичким покретима у Украјини и Сирији против империјализма.

То показује да ми нисмо догматска организација и да наша идеологија разуме одређене историјске околности, односно да из тактичких разлога можемо сарађивати и са организацијама другачијег политичког опредељења, ако су у датом тренутку прогресивне. Једино не можемо имати никакву сарадњу са фашистичким организацијама.

Питање свих питања које се поставља у Србији је чланство у ЕУ и НАТО. Ми сматрамо да се мора направити широко акционо јединство са свим прогресивним и патриотским организацијама које се боре против чланства у ЕУ и НАТО. Све те организације морају бити повезане са свим прогресивним организацијама на Балкану, јер се читав Балкан налази под НАТО окупацијом.

Ми сматрамо да је социјалну правду немогуће остварити у земљи која је окупирана. Стога, наша организација сматра да је кључ просперитета Балкана и Србије, протеривање НАТО пакта са Балкана, јер сматрамо да БАЛКАН ПРИПАДА БАЛКАНСКИМ НАРОДИМА! Комунисти могу да сарађују са свима који су у одређеном тренутку прогресивни и одупиру се империјализму, а свакако је да је антиимперијалистичка борба саставни део класне борбе. Стога, ми пружамо руку свима који хоће да се боре против окупације и империјалистичких творевина ЕУ и НАТО!

Како се треба борити и супротставити јакој пропаганди многих НВО организација, које су нарочито присутне на факултетима и универзитеима у Србији?

Невладине организације су увек на платном списку неке владе. Стога је сам тај назив помало комичан. Свакако да се ми залажемо да све оне невладине организације које финансира крупни капитал треба да буду забрањене, јер се оне не залажу за интересе радног народа, већ за интересе крупнога капитала. Њихови пројекти и њихова пропаганда управо имају тај циљ. Но, ми смо свесни чињенице да су данас на власти миљеници западног империјализма и да је у интересу спровођења њихове политике да те невладине организације постоје.

Колико те организације интересује демократија показује тренутни изборни систем у Србији који је најнедемократскији у Европи, који административним методама спречава сваку истинску алтернативу да се појави, а и ако се појави она је аутоматски маргинализована због таквог изборног система. Подсећања ради, за изборну листу је потребно сакупити за учешће 10.000 потписа, који сваки појединац лично мора оверити у суду, али наравно тај закон за постојеће буржоаске партије не важи, тако да се на њиховим потписима често налазе и мртви људи. Ниједна та невладина организација се није побунила против најнедемократскијег изборног система у читавој Европи, а управо из разлога што њима садашњем политичком систему не одговара алтернатива.

Невладине организације нису изоловани елемант у друштву. Они су продукт политичког система који је данас на снази у Србији. Само свакодневном борбом против политичког система који се заснива на експлоатацији човека од стране човека, који има вазалски однос према империјализму, борби која ће се водити на факултетима, радним местима, својим срединама, борби која ће бити свакодневна се можемо изборити против система ропства и експлоатације. Када се против тога изборимо, изборићемо се и против невладиних организација.

Како коментаришете чињеницу да многе десничарске странке у Србији, у својим програмима имају изузетно јаке социјалне ставове, попут крајње левице?

Ми сматрамо да то и није тако. Све оне су за капиталистичко друштво. По томе су контрадикторне, јер се са једне стране боре својим паролама против америчке окупације, а са друге стране су за амерички политички и економски систем. Са једне стране говоре да су за народ, а са друге стране су за експлоатацију тог истог народа. Неке од њих истичу да је друштвена својина неприродна и да су оне за постепену приватизацију, а ми те који то истичемо увек питамо да нам објасне како је то приватна својина природна, или урођена категорија? Односно какве има везе са природом да неко од рођења има виле, јахте, скупа кола?

Други, попут Демократске странке Србије су директно одговорни за ово стање у ком се налазимо. Подсећања ради, та партија је дошла на власт на крилима НАТО бомби и била је један од предводника петооктобрског пуча 2000. године који је на колена бацио нашу земљу. Поменута партија је учестовала у доношењу Болоњске декларације која знање претвара у робу и приватизује образовање из дана у дан, та партија је учестовла у пљачки народне имовине током приватизације, тако да ми таквој партији и њиховом социјалном програму не можемо веровати. Но, ми можемо схватити одређени историјски тренутак и поздравити то што је неко у датом тренутку против приватизација, Болоњске декларације, НАТО пакта, ЕУ и других антинародних мера.

Како гледате на то што левицу у Србији везују уз неолибералну политику? Многи код нас мисле да ако сте левичар морате аутоматски да будете за ЕУ, Запад, а против Русије?

Оно што одређује левицу и десницу је економски програм. Ако сте за неолиберлану политику, не можете никако бити левица. Ако се у спољној политици залажете за интересе финансијских лихвара попут ММФ-а, Светске банке, ЕУ, НАТО, чије тековине се заснивају на неприкосновености приватне својине, или браните интерес домаћих и страних тајкуна на штету обичног човека, онда сте ви екстремна десница, никако левица. Не говори иконографија о томе да ли сте леви, или десни, већ однос према крупноме капиталу. Ако браните интерес крупног капитала онда сте свакако десница.

Циљ буржоазије је да створи погрешну слику код радног народа о левици и да је згади обичном човеку. Не чини име партије, или иконографија левичара, већ његова политичка пракса. Какве везе имају Дачић, Љајић, или Вулин са левицом, када су то партије буржоазије и крупнога капитала које свакодневно доносе антинародне одлуке. Ми сматрамо да једино комунисти могу заступати интересе раднога народа, а да истинске левице и борбе за социјалну правду нема без комуниста!

Ознаке: Богдан Нинковић, комунисти, НАТО, патриотизам, савремена левица, СКОЈ, Србија, СРБИН.инфо