Прочитај ми чланакНа питање ко је наручио такав текст, историчар и в. д. директора Музеја жртава геноцида каже да све вуче ка десничарским круговима у Хрватској, окупљеним око ревизионистичких удружења
Текст „Ова срамотна злоупотреба Холокауста мора одмах да престане“ о усташком логору Јасеновац, у Џерузалем посту, уклоњен је захваљујући брзој реакцији Музеја жртава геноцида, саопштено је из те институције. Директор музеја, историчар Дејан Ристић, рекао је за Н1 да је тај текст наручен из нашег непосредног окружења и намерно пласиран уочи годишњице оснивања логора Јасеновац.
Како каже, текст је потписао Давид Голдман, који, према њиховим сазнањима није стварна личност.
„Текст је ревизионистички, пун је фалсификата, неких најбруталнијих, пише да је страдало 2500-4500 људи, а да Србија свесно манипулише Холокаустом како би повећавала број страдалих у Другом светском рату“, објашњава Ристић.
На питање ко је наручио такав текст, Ристић је рекао да све вуче ка десничарским круговима у Хрватској, окупљеним око ревизионистичких удружења, који форсирају непостојећу теорију о троструком логору Јасеновац.
„То је провокација која је требало да нас узнемири и изазове нестабилност у региону, посебно у српско-хрватским односима уочи годишњице оснивања Јасеновца. Једна свесно пласирана бомба која не садржи чињенице, већ хоће да узнемири јавност. Ми смо због читалаца и угледа листа реаговали врло таксативно и побијали тврдње тог наводног Голдмана. Ступио сам у контакт с уредником листа, изразио протест и тражио да се објави стручна реакција, базирана на историјским чињеницама. Ми смо припремили текст и послали га“, додаје.
Директор музеја појашњава да Јасеновац није био радни логор, већ да је у питању најмонструознији логор смрти на читавој тер окупиране Европе, у коме Немачка није имала улогу.
„По броју жртава то је највећи логор смрти у који нацисти фактички нису никада ушли, није био под нацистичком ингеренцијом, већ искључиво под ингеренцијом НДХ и то је главна специфичност по којој се систем концентрационих логора издваја у односу на друге. Док су нацисти у бројним другим логорима користили индустријски начин убијања, како би спречили физички контакт, усташе су користиле мануелни начин убијања. Зато је Јасеновац специфичан и тешко га је и готово немогуће поредити са другим логорима смрти“, рекао је Ристић.
Он сматра да свет није у довољној мери упознат са оним шта се дешавало у Јасеновцу.
„Треба знати да је у међународној научној јавности Јасеновац одавно верификован. Оно што је важно је да је овај текст изазвао огроман револт у научној јавности и свима нама дао подршку да као музеј реагујемо оштро и одлучно. Када је научна заједница у питању ту дилеме нема. Када је обичан свет у питању, пред нама је пуно посла како бисмо упознали свет шта се дешавало у Јасеновцу“.
Ристић додаје и да се Хрватска тешко носи с бременом Јасеновца.
„Уколико мислите на званичну политичку сцену, има свега и свачега. Са стране државе која хоће да буде озбиљна, суочавање с прошлошћу је лековито. У научној заједници нема дилема када је у питању Јасеновац, историчари имају одличну сарадњу. Када су у питању црква и политичари, има екстрема који негирају, умањују број жртава, минимизирају много тога“, објаснио је Ристић.
