Прочитај ми чланак
Тужилаштво за ратне злочине започело је предистрагу против непознатих припадника Српске добровољачке гарде (СДГ) због индиција да су починили ратне злочине. Предистрага се води за наводне злочине почињене током ратних операција у Босни и Херцеговини, 1992. и 1993. године.
У Тужилаштву за ратне злочине рекли су нам да по закону ни о једној истрази, па ни о овој у вези са СДГ, не могу да дају никакве информације. Да се „отвара прича“ о Аркановим „тигровима“ обелоданио је одлазећи тужилац Владимир Вукчевић, који је рекао да је при крају његовог мандата Тужилаштво за ратне злочине почело да истражује активности гарде из времена рата у бившој држави.
Како нам је рекао Борислав Пелевић, генерал и заменик команданта Српске добровољачке гарде, о тој теми два пута је разговарао са тужиоцем Вукчевићем.
– Рекао ми је да постоје индиције да су појединци починили ратне злочине, али и да за то нема доказа. Односи се на неке догађаје после 1993. године. Од краја рата, до данас, ниједан члан СДГ није оптужен за ратне злочине. Уколико се појави доказ да је неки гардиста то урадио, ја сам први за то да се он казни – прича Борислав Пелевић.
Према његовим речима, од свих гардиста једино је командант Жељко Ражнатовић Аркан био оптужен и то пред Хашким трибуналом 1997. године.
– Али и то је било из политичких разлога, да се не би умешао у рат против терориста на
Космету – каже Пелевић. – Наших гардиста нема пред хашким, али ни у судовима у Србији, Хрватској или Босни и Херцеговини. Као заменик команданта СДГ, пошто су ме прозивали за ратне злочине, тражио сам уверење од Трибунала у Хагу да нисам осумњичен, нити оптужен. Тај документ сам и добио.
Пелевић истиче да је исто уверење тражио и од нашег Тужилаштва за ратне злочине. То је било пре неколико месеци у време његове кандидатуре за председника Светске кик-бокс федерације, коју су противкандидати оспоравали називајући га ратним злочинцем.
– Имам оба уверења да се против мене не води истрага – наводи Пелевић. – Као сведок одбране на суђењу Јовици Станишићу и Френкију Симатовићу у Хагу, ниједног тренутка нисам чуо да је било ко од тужилаца или судија поменуо да је неко од гардиста починио ратни злочин. Истражним органима стојим на располагању ако су се сада појавили докази за то.
У то време у Аркановим „тигровима“ са чином пуковника био је и Михајло Улемек. Он, такође, за наш лист демантује да је СДГ чинила ратне злочине.
– Долазили су код мене из канцеларије за сарадњу са Хашким трибуналом и објаснио сам им све што их је интересовало – прича Улемек. – Одговорно тврдим да никада ништа на своју руку СДГ није нити је смела да ради. Са нама су непрестано били војска и полиција и сваког заробљеног одмах би преузимали. У БиХ смо отишли на позив Радована Караџића. Одмах смо стављени под надзор Ратка Младића. Они могу да нађу лажне сведоке и да тако воде истрагу. Они то увек могу, а то се и дешавало. Сведочили су лажни сведоци, јер доказа нема.
ЧЕКА СЕ НОВИ ТУЖИЛАЦ ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ
ПРЕДИСТРАЖНИМ поступком ће и у случају Српске добровољачке гарде, као и у свим осталим, до даљег руководити досадашњи тужилац Владимир Вукчевић, који је 1. јануара требало да оде у пензију.
Вукчевић чека да Народна скупштина, на предлог Владе, донесе одлуку о његовом разрешењу. Како нам је објашњено у Републичком јавном тужилаштву (РЈТ), не постоји законски рок за избор вршиоца функције тужиоца за ратне злочине, а уколико Вукчевић буде разрешен, а в. д. новог тужиоца не буде постављен, Тужилаштвом ће руководити неко од његових заменика, највероватније Милан Петровић.
Иначе, неки медији су јуче објавили да је за новог в. д. тужиоца постављена Снежана Станојковић, такође један од Вукчевићевих заменика и добра пријатељица републичке тужитељке Загорке Доловац. РЈТ је после неколико сати ову информацију демантовао.
ИСПИТУЈЕ СЕ КО ЈЕ И ЗБОГ ЧЕГА ПОБИО 43 ОСОБЕ
У Бијељини је тог априла 1992. године страдало укупно 43 муслимана, што цивила, што под оружјем, јер још није била формирана Армија БиХ као регуларна војна сила босанских муслимана у грађанском рату.
Ово нам каже бијељински адвокат, који брани Ратка Младића у Хагу, Миодраг Стојановић, а који је почетком деведесетих радио као судија у том граду.
– Страдања тих људи су се поклопила са доласком Добровољачке гарде у Бијељину, али се не зна да ли су они одговорни или неко други – објашњава Стојановић. – Злочини су се догодили у подруму куће познатог бијељинског месара Реџепа Шабановића, где је пронађено 11 тела. Ту је био и један од пунктова зелених беретки. Можда најпознатија жртва у Бијељини је био угоститељ Асим Фидахић, који је имао кафић и нестао је. Касније је пронађено његово тело. Такође, убијена су и два брата Изића, од којих је један био лекар. У Босни се воде истраге због ових смрти против Н. Н. извршилаца, тако да се још не може тврдити да ли иза њих стоје припадници Српске добровољачке гарде.
Извор: Новости
