Прочитај ми чланакДа ли је српски народ на путу Светог Саве?
Сва историја српског народа прожета је Светитељима. Сам њен познати писани почетак везује се за највећи стуб једне државе а то је породица. Ова породициа није била једна од обичних како за оно доба тако ни кроз читаву историју до даншњег дана. То је породица која је са покољења на покољење рађала Светитеље! То је чувена и света породица Немањићи који су ударили темељ српске државности и писмености надахнути Православном духовности и то тачно пре 900 година.
Њихова имена уписана су златним словима у историју српског народа док су скоро сви прослављени на небесима као пријатељи Божији тј. Светитељи док су њихова тела остала чудотворна и нераспаднута или нетрулежна. На свету не постоји ни једна краљевска породица која је рађала светитеље кроз векове. Замислите какву част ми имамо као један народ са тако великим духовним наслеђем!
Први је био Свети Јован Владимир који је пострадао на Преспи 22. маја 1015. године. Мошти му почивају у Манастру код Елбасана у Албанији. Други велики српски државник, родоначалник династије Немањића био је Велики жупан Стефан Немања(+1200) , обједнитељ српских земаља, ктитор Ђурђевих ступова,Студенице и Хиландра, у монаштву Свети Симеон Мироточиви чије су мошти мироточиве и нетрулежне налазе у Манастиру Студеница. Његова жена Ана, која му је родила троје свете деце, такође је постала монахиња Анастасија (+1200) и њене су мошти исто данас у Студеници као и мошти њиховог сина првог српског Краља Стефана Првовенчаног(+1228) ктитора манастира Жиче, монаха Симона. Нажалост мошти њиховог најмлађег детета Растка, највећег српског сина Светог Саве (1236) су спаљене на Врачару 1594 од Турака по наредби Синан паше. Свети Краљ Владислав(+1267) ктитор велелепне Милешеве где се налази Бели Анђео велики је Божији угодник где и почивају његове Свете мошти. Свети Краљ Урош,у монаштву Симеон(+1276) , саградио је чувене Сопоћане где су и његове мошти док мошти његове жене Јелене Анжујске(1314) почивају њеној задужбини манастиру Градац.
Из свога брака њих двоје изродили су двоје Свете деце Светог Краља Драгутина(+1316) у монаштву Теоктиста и дио мошти се налази у Манастиру Ђурђеви Ступови. Његов брат чувени и велики српски Свети Краљ Милутин (+1321), највећи задужбинар у српском народу саградио је око 40 светиња,попут Бањске, Грачанице, Старог Нагоричина, Светих Архангела итд. По неком Божијем промислу до данашњег дана његове нетрулежне мошти налазе у Цркви Свете Недеље у Софији, а требали се запитати као народ зашто, јер смо толико недостојни? Шта рећи за великог Божијег угодника и страдалца Светог Краља Стефана Дечанског(+1331) чије нетрулележне мошти чувају у Храму Вазнесења у Високим Дечанима који је кроз вековне буре остао потпуно нетакнут захваљујући Светом Краљу Стефану Дечанском . Иако није проглашен за светитеља велика је слава Цара Душана(1355) и његово тело у миру почива у Цркви Светог Марка у Београду. Његов син Свети Цар Урош Нејаки(1371) иако није био вичан државничким пословима ко отац ипак у своме смирењу и трпљену задобио је Царство Небеско и одмах био прославњен од народа као велики Божији угодник и мошти му се налазе у Манастиру Јазак.
Наследници велике Свете породице Немањића била је такође Света владарска породица Лазаревић. Управо Немањићки идеали надахнули су кроз читав живот а посебно пред велику Косовску битку Светог Кнеза Лазара (1389) , ктитора Раванице, да изабере пут Небеске Србије наспрем моћне турске војске Цара Мурата и да у бици мученички пострада и душом оде пред Бога Живог док му тело остаде нетрулежно и данас почива у његовој задужбини Манастиру Раваници. Такођер и његов син Свети Деспот Стефан Лазаревић (+1427)показао се као сналажљив и дубок владар у тешиким временима ропства српског народа. У миру се упокојио док му се мошти налазе у Манастиру Копорину.
Следећи диван изданак српске краљевске породице је Свети Стефан Нови Слепи Бранковић (+1476), који иако је владао само годину дана показао се мудријим од многих у своме времену. Мошти су му нетрулежне али нажалост само је део сачуван и налази се у Манастиру Крушедол који је саградио Свети Архиепископ Максим у цивилству деспот Ђорђе Бранковић(+1516) чије су нетрулежне мошти исечене и спаљене од Турака заједно са Црквом 1716. године као некада и мошти Светог Саве. Нажалост заједно са моштима Светог Максима спаљене су и мошти Преподобне Ангелине Бранковић(+1520), жене Светог деспота Стефана Слепог.Од обоје је сачувана подлактица и шака које се налази у манастиру Крушедол. Један од последњих Светих српских владара је Свети Стефан Штиљановић који се упокојио 1543 , чије се мошти налазе у Београдској Саборној Цркви.
То је драга браћо и сестре један сажет преглед наших Светих владарских породица Немањића ,Лазаревића и Бранковића које су показале за које идеале треба да живи српски народ. Ако би требало да описујемо поједнично личности и дела наших Светитеља, часних владара и витезова требало би читав један живот и ни у сами свет неби стале написане књиге како каже Свети Јован Богослов, стога ћемо се осврнути у кратким цртама само на лик и дело Светог Саве који је био надахнуће за све потоње генерације Срба и кроз призму његове личности сагледати тренутно стање у Србији и српском народу.
Шта рећи о Светом Сави? Шта ми јадни Срби 21 века можемо да кажемо о њему и како да се упоредимо са њиме. Горак вапај из наше душе уздиже се до Небеса јер у свему згрешисмо и одступисмо за оно зашто се кроз читав свој живот борио највећи син српског рода. Потпуно се био предао Богу, он који је био принц, који је могао да ужива у свим богаствима овога света ишао је ко мученик босоног по Светој Гори а јео је мање него што птичице једу док се непрестано молио при том не дајући одмора своме телу ни сна својим очима. На Светој Гори у Манастиру Хиландару и у испосници у Кареји ударио је темеље српске просвете написавши прва дела на српском језику, зборнике канона монашког живота Карејски, Хиландарски а потом и Студенички типик у Србији. Измирио је посвађану браћу Стефана и Вукана 1207. године на нетрулежним и мироточивим моштима њиховог оца Светог Симеона које су пренели у Манастир Студеница где и данас почивају.
Десет дугих година млади Архимандрит Сава од 1207 до 1217 по читавом српском народу ишао је систематски ширећи како Православну веру тако и писменост . Изборио се за Аутокефалност Српске Цркве 1219 у Никеји поставши први Архиепископ Српски где га је хиротонисао Патријарх Манојло Први.Одмах по томе се се упутио у Солун где су под његовим надзором преведена Крмчија или Номоканон, први писани на српском језику зборник византијско-римског црквено-грађанског законодавства на основу кога се судило. На Спасовдан да ли 1220 или 1221 у манастиру Жича на дражавном сабору крунисао је свога брата Стефана за првога српског краља као што се види и на његовим печатима “Првовенчани краљ“ да би га након пар година 1227 након што је оставио престол замонашио давши му име монах Симон, наш потоњи Светитељ Симон Студенички.
Свети Сава непрестано је радио на духовном и просветном препороду а такођер је био веома ангажован на пољу црквене и државне дипломатије и као такав био је од велике помоћи своме брату Краљу Стефану Првовенчаном. Заслугом Светог Саве пропао је бугарско-латински савез против Србије 1214, затим је на Савин предлог Стефан Првовенчани склопио примирје са угарским краљем Андријом другим спречивши тако напад угарско-латинског савеза и после тога је у Нишу одбацио захтев латинског цара Хенрика Фландријског да му потчини Србију. Његова дипломатска даровитост такође се види и из његових путовања, како у Свету земљу у Јерусалим тако и на друга места.
Током свих тих посета дочекан је са великим поштовњем не само што је био принц и Архиепископ већ пре свега због његовог подвижничког начина живота и духовне мудрости коју је стекао и као такав свима је био пријатан саговорник. На задњом путовању се упокојио у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову 1236 и убрзо је његове мошти пренео у своју задужбину Милешеву Савин нећак Свети Краљ Владислав. Личност Светог Саве оставила је најдубљи траг у читавој српској историји па и шире. Његов гроб је био извор утехе многим Србима а поготово у време робовања у под Турцима у Османском царству. Нажалост постакнут демонском злобом и људском завишћу Синан паша је наредио да се тело Светог Саве,које је било нетрулежно, пренесе у Београд и да се спали као што се и десило 27. априла 1594. године. Међутом као што каже Химна Светог Саве, спалио је тело али не и спомен Светог Саве. Нажалост, нажалост и безброј пута нажалост у протеклом веку Срби су одступили од Светог Саве и забранили да се празнује његов спомен по школама. Слава Богу након пада СФРЈ почео се опет славити Свети Сава по нашим школама иако је било и постоји својеврсни отпор.
Међутим драга браћо и сестре треба се запитати да ли смо на путу Светог Саве и Светих Немањића. Да ли живимо у врлинама како су и они живели? Да ли смо се икада запитали да ли се радује Свети Сава и сва Небеска Србија што на челу њихове земље се налазе људи који не само не живе по Светом Писму већ отворено се декларишу као неморални и секслуално девијантни. У Православнох етици и моралу не постоји израз сексуално опредељење већ једноставно речено, живот у врлини по Божијим заповестима или живот у греху. За коју се Србију, и то не само Небеску већ и земаљску, борио Свети Сава и сви Свети Немањићи који су устројитељи наше државности? Који је то систем вредности који су нам они оставили као залог очувавања наше државности и стицања Царства Небеског?
Нико од њих није правио компромис са грехом а поготово не Свети Сава, јер су знали да свако мешетарење са грехом одводи не само човека појединачно него у овом случају читав један народ у погибао. А то је у више случајева забележио највећи Србин после Светог Саве Свети Владика Николај Жички. Пише из затвореништва у Дахау српском народу кроз Тамнички прозор: “Лажу вас, браћо , они који тврде да имају веру и цене веру, а нити Богом дишу, нити пишу, нити мисле, нити говоре, нити осећају.“ Дубоко је осећао Свети Владика Николај као и Свети Сава да се не може служити истовремено Богу и ђаволу. Тако и ти српски народе не можеш истовремено да трчиш у Храм Светог Саве и остављаш прилоге а ћутке да прелазиш преко највећег насиља у српској историји да нам наметну на недемократски и нехришћански начин без да се пита читав народ једну жену лезбејку за премијера. И на тај начин да се обезвређује читава наша Света Историја само да би се додворили духу овог времена, тзв.
Западном савременом систему вредности где се свакодневно највише газе права хришћана, где се систематски избацују Крст, Иконе и Свето Писмо из школа да се не би кобајаги вређали осећаји других верских заједница или грађанских групација. Брате и сестро Србине лажу вас сви они који кажу да нема другог решења. Један од највећих савремених Светитеља код кога су долазиле наше Владике док су студирали у Атини Преподобни Старац Порфирије је говорио да у “Православљу не постоји безизлаз!“ Не постоји и свима нама је правно загарантован да се боримо за Србију са хришћанским системом вредности где се поштује слобода личности. Тако и ти српски народе требао си да искажеш своју слободу и да се види да ли заиста желиш људе са таквим сексуалним склоностима за вођу свога народа. Али нажалост нису ти дали прилику да гласаш, јер су знали да не би била изабрана ни у овом ко ни у оном свету.
Питамо се онда, због чега они који су је на нехришћански и недемократски начин предложили на то највише место у једном народу нису послушали вољу народа и изашли на изборе са њом као кандидатом за место Премијера већ су само кроз скупштинску процедуру изгласали притом газећи све што је Свето у српском народу па и своју савест. Да и своју савест, јер су многи подигли руке идући против своје савести као и против свих оних моралних и духовних начела којом је дисала српска политичка мисао од Немањића па до покојног Премијера Зорана Ђинђића који је вратио Веронауку у школе и који је тражио од међународне заједнице да се спроведе Резолуција 1244. Нажалост на још једну највећу бруку унутар српске модерне историје ти исти људи који данас владају потписли су тзв. Бриселски споразум 2013. године којим се предвиђа укидање безбедносних структура и правосудних институција Републике Србије на Косову и Метохији што није у складу са Уставом Републике Србије, с тиме да би у доба ове нехришћанске владе која са овом Премијерком, српски политичари или симпатизери Владе у Београду ушли у коалициону владу са крвником српског народа на Косову и Метохији Рамушем Харадинајем и тиме дали легитимност тој окупационој влади на Косову и Метохији и уједно признали независност тзв. Републике Косово.
И данас та иста Премијерка која није дошла кроз Демократске изборе усуђује се да одређује да не може бити нико Градоначелник Богородичиног града Београда ко је против Геј Параде и тако оспорава права хришћана да имају свој став и представнике на изборима. Питамо се шта је следећи корак да ли ће можда оспорити слободу и Патријарху и Светом Архијереском Сабору и Синоду пошто су и они против те неморалне параде, то нам остаје да видимо.
Питате ли се браћо и сестре Срби да ли се таквој Влади Републике Србије радује Небеска Србија, да ли је задовољан Свети Сава са таквим незрелим одлукама или авај плаче са Небеса над несрећним Србима који презреше вечне еванђелске вредности којима је дисао српски народ кроз 500 година турског ропства па се није одрекао Православне вере и морала. Сваки грех не задржава се само на теоријском пољу већ се шири на сва животна поља говорио је чувени психолог Игор Карузо , тако и савремени српски грех којег још нисмо ни свесни итекако ће имати последице за српски народ.
Моје племе сном мртвијем спава, суза моја нема родитеља……о кукавно Српство угашено, зла доживјех сваколика, а са најогорим хоћу да се борим..“ Речи Владике Петра Петровића Његоша итекако су данас актуелене. Ни свесни своје несвести, у страху од моћника овога света сви преплашени, прихватају лаж за истину за парче хлеба одбацујући Небеске вредности и обезвређујћи Косовски завет Светог Кнеза Лазара да је “земаљско за кратка века а Небеско увек и довека“!
Српски народе сва Небеска Србија заједно са Светим Савом зове те на покајање да се вратиш под окриље Српске Православне Цркве и традиционалним вредностима српске породице која је стуб једне државе . Српски народе, часна браћо и сестре не смете заборавити на ваша права која су Богом дана и у доброј мери су загарантована Деклерацијом Уједињених нација и Српским Уставом ратификована. Ваше је право да живите како су живели наши свети преци са Светим Савом на челу, стога и ви имате право да на челу своје државе људе Светог живота, часног образа и неукаљаних руку. Бити Србин значи корачати путем ка Вечном животу како је корачао Свети Сава а не ка вечној смрти где радости нема.
А то да би постигли можемо само ако будемо духовно и морално здрави и само тада ћемо сачувати свој образ који су покушали у доба комунизма да нам испрљају као и данас у доба недемократије да нас увере да немамо никаквих вредности и да смо осуђени да слушамо друге који се нити Бога боје и људи стиде. Међутим нису успели, тако и сада без обзира колико се чини моћан дух овог света и ове квази владе, проћи ће и то, али српски православани дух неће бити сломљен јер онај који нас вечно надахњује и даје силе и моћи је Бог отаца наших, Бог Светог Саве и свих Светих Срба, Бог у Светој Тројици прослављен у векове векова.
Архимандрит Евсевије Меанџија
