Pročitaj mi članak
Лекари у све већем броју пакују кофере и одлазе! Најчешће у Немачку и Словенију, али и на Малту, у скандинавске земље, на Блиски исток. Само од почетка године сертификате добре праксе који су им неопходни за запошљавање у иностранству из Лекарске коморе Србије узело је чак 800 лекара. Међу њима је највише младих доктора опште медицине, који у свет крећу право са евиденције Националне службе за запошљавање, али има и анестезиолога, хирурга, кардиохирурга, који напуштају своја радна места на клиникама.
Професорка др Татјана Радосављевић, директорка ЛКС, каже да нема повратну информацију колико је њих заиста и отишло, али рачуна да кад једном одлуче да напусте земљу пре или касније то и учине:
– Сваког дана потписујем по три-четири сертификата којима наши лекари у иностранству доказују да су уписани у ЛКС и да нису осуђивани пред судом части. Тај тренд је почео од прошле јесени. Раније смо издавали један-два сертификата месечно. Извештаји које добијамо од Лекарске коморе Немачке показују да се тамо у последње две године запослило 530 лекара из Србије, а њих 67 је успело да направи своју приватну праксу! То је трагедија за нашу државу. Довели смо се у ситуацију да немамо чиме да задржимо стручњаке: нема радних места, а плате лекара су овде од четири до седам пута мање него, рецимо, у Немачкој.
СЕЛИДБЕ И ПО СРБИЈИ
Из Клиничког центра Србије у последњих годину, годину и по лекари не одлазе, а из других центара је овде дошло десетак специјалиста – тврди професор др Миљко Ристић, директор. – Примили смо лекаре из Ћуприје, Суботице и још неких центара. Један лекар, искусан специјалиста из Пејсмејкер центра, на дужој је едукацији у Болоњи, а хирург из Ургентног у Дубаију. Ниједан кардиохирург нас није напустио.
Наши лекари сада лакше долазе до посла у иностранству. Немачка, која се суочава са дефицитом лекара јер њени одлазе у Америку и Енглеску, више не тражи нострификацију дипломе, а услов је само знање језика.
– Нажалост, све је израженији тренд одласка лекара из Србије, као и из других сиромашнијих земаља – потврђује др Драган Цветић, председник Синдиката лекара и фармацеута Србије и анестезиолог у КБЦ „Бежанијска коса“. – Оно што нас разликује од других држава јесте апсурд да у исто време имамо и мањак лекара у пракси, посебно специјалиста анестезиологије, радиологије, патологије, и вишак лекара који године губе на бироу за незапослене. Када се узме у обзир да је просечна плата специјалисте око 700 евра, а да су услови у којима радимо испод стандарда, све је много јасније. Ако се овако настави, а не видим да се нешто мења, осим нагоре, када уђемо у ЕУ и када практично не буде никаквих препрека за запошљавање ван земље, остаћемо без квалитетних лекара, и тешко ћемо попунити та упражњена места, јер због оваквих плата и услова рада нећемо бити интересантни чак ни за колеге из Африке и Азије.
Професорка Радосављевић подсећа да је Пољска у првих шест месеци по уласку у ЕУ остала без 3.000 лекара, а то би, каже, могло да се догоди и нама:
– Наш додатни хендикеп је неповољна старосна структура у здравству. Готово 50 одсто лекара старије је од 50 година, а у наредних од пет до седам година више од 60 одсто специјалиста одлази у пензију. Годинама су радна места која су се упражњавала одласком у пензију гашена. Министарство здравља је напокон схватило да је то била грешка и сада се кадар подмлађује, али требало би поново размислити о увођењу волонтерских специјализација, јер би то био најбржи пут да се ишколује кадар. Наши лекари који право са бироа оду у Немачку тамо одмах добијају специјализацију.
Доктор Цветић се прибојава да смо и за такве потезе закаснили, и да ће се неминовно појавити вакуум:
– Специјализације трају четири-пет година, а и после тога је тај лекар у својој струци „почетник“ и он треба да замени неког са 30 година искуства. То није исти квалитет.
СКУПО ШКОЛОВАЊЕ
На евиденцији Националне службе за запошљавање налази се више од 2.300 лекара. За школовање сваког од њих наша земља издвојила је око 100.000 евра.
НЕМЦИ ТРАЖЕ 5.500 ДОКТОРА
Немачкој недостају лекари зато што се у последње време у овој земљи отварају бројне нове здравствене установе. Тренутна „потражња“ је за 5.500 лекара, а очекује се да у блиској будућности буде – 20.000. Највише се траже интернисти, хирурзи, гинеколози и анестезиолози.
Уз високе плате, нуди се и годишњи одмор од 31 дана, помоћ у проналажењу стана и учењу језика.
Део прековремених радних сати месечно додатно се плаћа, а део се претвара у слободне дане.
(Вечерње новости)
