Анђелковић: Прави се паклени НАТО план да Вучић преживи косовску капитулацију

Драгомир Анђелковић

09:20 06.01.2024.

Соња Бисерко и Динко Грухоњић перу Вучића од националне издаје и праве му лажну патриотску маску. Упоредо, опозицију карактеришу као скуп лудака. Пошто је неизвесно да ли ће моћи да успостави стабилну власт и убрзаним темпом реализује све што је обећао својим НАТО господарима - од признања Косова до увођења санкција Русији -Алека припремају за нове изборе. И не само то: спремају га за политичко преживљавање, не дај Боже, успешне косовске капитулације. Јер, као што знамо, ту се не завршава оно што је дужан да обави како би добио могућност да касније мирно и берићетно оде са власти и из Србије.

Поједини амерички и ЕУ функционери радују се даљој сарадњи са „нашим“ режимом. Други га жестоко критикују. Али не зато што гази демократске вредности до којих Американци и „уједињени“ Европљани, наводно, јако држе.

Вучић прекраја изборну вољу грађана како му падне на памет, а „врли“ Западњаци напола окрећу главе од тога. Не могу да се праве да се баш ништа није десило, али се претварају да се није догодила свеобухватна крађа. Благо прозивају властодршце, а заправо им бацају појас за спасавање, у случају да почну да се даве током лова у мутном.

Вашингтон и Брисел „политички коректно“ инсистирају на расветљавању „појединих“ изборних нерегуларности. Уместо тога било би примерено да су већ 17. децембра заузели став да су избори спроведени као „политичка пљачка“, а да онај ко их је наместио мора да одговара. Све мање од тога је провучићевска политика срачуната на спашавање актуелног естаблишмента, ако буде притеран уз зид, кроз потенцијални компромис са жртвама.

Док му превентивно праве излаз за случај нужде, поступајући по принципу танак ред оправдане критика ауторитаризма, дебели ред његове срамне релативизације, с друге стране, здушно осуђују Вучића због измишљеног српског национализма, (глуматања) проруске оријентације и (непостојећих) претензија према суседима. То раде директно, али и преко својих локалних лобиста, какви су, примера ради, Соња Бисерко и Динко Грухоњић, чије су организације редовни корисници средстава из западних фондова.

Мрзе нас они, додуше, и без тога, али спајају „лепо“ и „корисно“, када већ за то имају прилику. Тако је ових дана – пошто се над изборима надвила сенка понављања због неспремности дела грађана да пређу преко преваре – репрезентативни антисрпски двојац Бисерко-Грухоњић осуо баражну ватру по „нашем“ Алеку (Не)Покорном. Па да реч дамо тим лажним заговорницима грађанских вредности, а заправо србомрсцима који се иза њих крију. Шта они тврде да Вучић ради?

Госпођа која је носилац престижног хрватског одликовања „Реда кнеза Трпимира“, ускликује да је Вучић човек Кремља. Спин „аналитички“ каже: „Русија је дубоко ушла у све српске институције – СПЦ, академску заједницу, медије, службе безбедности, војску – и од доласка СНС на власт веома успешно је преобликовала наратив о европском путу Србије“. А да би – убеђује она лаковерне Србе – показао приврженост Русији, „Вучић је своју кампању завршио са интервјуом за Спутњик“. Следствено, „увођење санкција Русији није ни у најави“.

Уз, фантазмагоричног „русофила“ – бисер хрватске пропаганде у Србији – у нашем тзв. „врховном команданту“ препознаје и кинеског „савезника“. „Индикативно је да је Вучић отишао у Пекинг на скуп ,Пут свиле’ а не у Тирану, где се одржавао самит Берлинског процеса уз учешће свих европских лидера. Проширење на Западни Балкан било је главна тема што очигледно за председника Вучића није приоритет“.

Али зато му је, као, јако битно заокруживање „српског света“. Његове претензије се крећу од Републике Српске, преко Црне Горе, до Косова. „Упад српских парајединица на север Косова“ потврда је „да Београд није одустао од планова за поделу Косова“. Када се ради о Црној Гори, ту су „на делу последњи напори да се уз очекиване промене међународних околности реализује поновно освајање Црне Горе“.

Са свим тим се, несумњиво, слаже и поменути доживотни председник тзв. „Независног друштва новинара Војводине“. Његовој, и без тога абнормалној антисрпској фрустрацији, свакако доприноси и назив организације коју предводи, у којој је садржан одраз чињенице да је име наше северне покрајине изведено из, на простору Срема, Бачке и Баната, 1848. успостављеног Српског Војводства.

Годило би, стиче се утисак, Динковом срцу да је шеф „Независног друштва новинара Сремског и Бачког санџака са припадајућим делом Темишварског пашалука (тако су се ти наши крајеви називали у доба османлијске власти). Али шта, јадан, да ради, када је Мустафа паша Ћуприлић био потучен код Сланкамена 1683. године. Није се посрећило ни султану Мустафи ИИ код Сенте 1687. године. И тако у Панонији – оде лој у пропаст!

Да би се због тога утешио, војвођански „новинарски везир“ мора још више да мрзи „кауре“ међу којима му је запао задатак да живи. И „непрофитна“острашћеност мути вид, тим пре је тако када се мржња коњуктурно надгради. Стога Грухоњић „препознаје“ оно чега у реалности нема ни у назнакама. Поручује нам: „Вучић је руски играч“. Он „користи збуњеност Запада и спроводи Путинове интересе на Балкану, што се најбоље може видети кроз подривање Босне и Херцеговине и Црне Горе и кроз врло јасан покушај терористичког напада на север Косова, где је – по угледу на Крим -покушао да произведе рат“.

Полазећи од реченог, „прогнозира“ нашу (гео)политичку, постизборну будућност. „Немам никаквих илузија: Вучић ће наставити да буде фактор нестабилности и наставиће да Србију гура у том правцу, у којем се Србија налази већ 35 година.“ За њега је српски неуспешни диктатор – балкански Путин, који посвећено проба да исправи неправде које нам је Запад учинио. Фантастично! То што је тотално противно искуству и логици, али многим Србима годи да чују, не би се усудили да изговоре ни највећи Вучићеви тзв. националистички полтрони, типа Шешеља или Бокана. Динко је, из негативне перспективе за циљну групу која није Алекова, али суштински позитивно упаковано за људе које он лаже -рекао оно што умишљени велики вођа продуктивно може да употреби!

Толико од „панонског“ фејк борца за „медијске слободе“. Његово приписивање Александру без Косова – који је до јуче друговао са Милом Ђукановићем а узурпатора Шмита и даље прима као легалног Високог представника за БиХ – велкосрпских атрибута, изазива асоцијације на Насредин-хоџу.У питању је чувени шаљивџија и преварант из сатиричних прича разних муслиманских народа. Он у народним приповеткама остварује велику корист варајући лаковерне. Исто то Динко Грухоњић и Соња Бисерко – витез реда Анте Старчевића, пардон, кнеза Трпимира – упорно покушавају да раде са Србима.

„Продају нам“ – како гласи вулгарна али мудра изрека – „муда за бубреге“! Оно што чине не даје резултат посматран у номиналном кључу, али постиже други, тајни ефекат. То је њихов прави задатак! Својим агресивним поступањем не могу да допринесу јачању демократије, афирмацији грађанских права и промоцији тзв. европских вредности – што им је званично циљ. Из свега што раде провејава болесна србофобија и она све остало гурне у други план. Но, Запад је баш брига да ли ћемо ми живети у слободи.

Приписује се Черчилу да је на опаску да ће његова политика довести до победе бољшевизма у Југославији, рекао – неће Енглези живети под њиховом тиранијом. Додуше, мало више од „унапређења“ српске демократије, њима и њиховој прекоокеанској браћи, стало је до тога да прихватимо искривљено виђење прошлости по коме смо ми одговорни за сва зла на Балкану. Али и то је изгубило значај који је имало пре десетак година. Сада би се задовољили тиме да наседнемо на њихове преваре и без усвајања лажи које нам намећу. Зато није проблем ни то што Соња и Динко никога нормалног код нас неће убедити у да смо ми крви што су нас усташе клале или Турци набијали на кочеве. А и то им је такође, формално, задатак.

Све то, јасно је, не пије воду, али друго је битно: поменути тајни задатак! Кога ти озлоглашени србомрсци нападају, добија код немалог броја грађана ове земље значајне поене. Они после неког времена забораве какви су стварно људи који су позерске мете Соње, Динка и њима сличних, и поверују да се, само зато што их ти србомрсци „каменују“, ради о честитим борцима за српске интересе. Тако сам пре неки дан, после Грухонићевог најновијег „напада“ на Вучића, био сведок једног коментара на његов рачун. Како је човек рекао: „Стоји да је много тога што Алек ради лоше, али када чујем ове србождере, пола тога му опростим“.

То и јесте прави циљ онога што Бисерко и Грухоњић раде. Перу Вучића од националне издаје и праве му лажну патриотску маску. Упоредо, опозицију карактеришу као скуп лудака. Пошто је неизвесно да ли ће моћи да успостави стабилну власт и убрзаним темпом реализује све што је обећао својим НАТО господарима – од признања Косова до увођења санкција Русији -Алека припремају за нове изборе. И не само то: спремају га за политичко преживљавање, не дај Боже, успешне косовске капитулације. Јер, као што знамо, ту се не завршава оно што је дужан да обави како би добио могућност да касније мирно и берићетно оде са власти и из Србије.

Али да не би испало да клевећем „честите“ србождере да су бочни играчи у Вучићевом тиму, подсетићу вас на нешто о чему је благовремено, пре избора, аргументовано писао Мирослав Паровић. Ради се о анализи улоге америчког Националног демократског института (НДИ) у намештању београдских и републичких избора. Поменута организација је прворазредни инструмент заштите, под плаштом наводне борбе са демократију, америчких геополитичких интереса. Основана је осамдесетих година прошлог века уз још неколико сличних институција, по директиви америчког естаблишмента, убрзо пошто је Конгрес САД формирао њихову, са ЦИА тесно повезану, „кровну“ организацију – Национална задужбина за демократију (НЕД).

Та задужбина директно, али и са њом повезан читав конгломерат организација (где спада и НДИ), делују у Србији како би Вашингтон успео да заокружи свој поредак на Балкану пре него што то постане немогуће. Ради тога, између осталог, НЕД финансира легије које предводе Бисерко и Грухоњић. Опет, НДИ пратећи оркестар НЕД-а, на овим изборима је дао све од себе да спасе Александра Вучића. Зашто? Па отуда што је он амерички квислинг који са лажно-патриотских позиција има задатак да уруши све српске одбрамбене позиције.

Они који би на видљив начин имали слична убеђења као Соња и Динко, то не би могли. Народу би одмах било јасно да се ради о велеиздајницима. Опет Вучићу – који се претвара да је српски националиста, а његов лажни патриотски кредибилитет ојачавају одглумљени напади сарадника НЕД-а, који су персонификације најцрњег антисрпства -већ годинама полази од руке разарање свега српског. Та игра је настављена и после избора јер се још нису стекли погодни услови да оконча поверене послове. Да би се то што пре десило, Бисерко и Грухоњић, индиректни Вучићеви а директни евроатлантски бојовници, прионули су на посао.

Не дајте се заварати, они су скривени део локалног СНС-НАТО тима, који предводи бивша радикалска узданица! Не покушавају Американци Вучићу да направе, као што његови (не)скривени тзв. национални пропагандисти тврде, „Мајдан“ (преврат). Зашто би? Ради за њих. Имају они своје, можда идеолошки и лојалније, извршиоце у опозицији, али њихово инсталирање захтева време, а Вучић им овако или онако одрађује посао већ данас. Отуда га ујка Сем и његова ЕУ млађа браћа само позерски нападају како би му, док издаје српске интересе, очували понешто од патриотског кредибилитета. Соња, Динко и Александар, само се праве да се не воле, а заправо су колеге на истом послу. Што њихову органску везу будемо више разобличавали, мањи ће имати простор за реализацију мрачних работа!