Ана Брнабић је доказ да и кафе куварица може да постане председник Владе

0

Зашто Ана Брнабић никада није опоменула председника државе да јој се не меша у посао, зашто га није упозорила да се бави пословима ван његове ингеренције и уставних овлашћења, зашто јавно никад није скренула пажњу (како је он то редовно спочитавао Томиславу Николићу, тадашњем председнику Србије), да се не бави пословима који су из домена рада Владе Србије и извршне власти. Да се држи по Уставу одређених надлежности из рада Председника Србије и да не набија нос у послове на које нема никакво право и још приде, да њима руководи.

Да је имала своје ја премијерка би му одбрусила јасно и гласно „Доста више“ или можда и бољим ускликом „Доста је било“! Али, препуштено му је да се меша чак и у недопустиве свакодневне оперативне послове владе. Тако је свуда био први, најзаслужнији, незаменљив…

Слушај и гледај: У свакој прилици, на сваком месту добијала је инструкције…

Премијерка са надимком Фикус

Мењао је председник Србије иначе одлуке „утицајне“ Владе као што се мења доњи веш. Зато су Срби с правом Брнабићки дали надимак Фикус, јер је била и остала прави цветни аранжман –икебана Вучићеве владавине.

Формални премијер Брнабићка била је са нереалном амбицијом да има педигре некаквог либералног политичара, али који се не меша у свој посао, све кључне одлуке дозвољавала је да доноси други, а хтела је да је истовремено бије глас способне, практичне, ефикасне политичарке, уз то модерне, демократски настројене, неоптерећене националним питањима, а камоли српским националим и државним интересима.

Хтела је да као особа блиска Трилатерали, Билдеберг групи, Ротари клубу, Сорошевим агенцијама, НВО организацијама, америчком Наледу (из кога је дошла у Владу Србије) буде третирана као интернационалиста, либералних уверења која подржава глобализам и још је не спутавају и не интересују суверенистичке идеје.

Водећи тим Ист-Вест Бриџа у Србији са челницима Трилатералне комисије: Дејан Новаковић, Мирослав Весковић, Ђорђе Вучинић, Виолета Јовановић, Ненад Лујић, Владимíр Длоухý, Миодраг Kостић, Јован Ковачић, Марко Вољц, Тахир Хасановић, Игор Kостић, Ана Брнабић, Борислав Миљановић, Душко Сувајац и Топлица Спасојевић (2018)

Али јој је врло засметало кад се у недавном извештају „Фридом Хауса“ (ФХ) наводи да „Србија више није демократска држава, први пут од 2003. године. Власт и Влада у Србији више не личе на демократски уређене земље и клизе у подручје неслободе“. Не да клизе, исправио бих ФХ, него је Србија одлетела у дубоку провалију.

Шта је очекивала Брнабић? Да је хвале само зато што је наклоњена глобалистима, што је члан Трилатерале (клуба „Ист-Вест-Бриџ“) и што је послушни спороводилац, реализатор туђинске политике западних корпорација, где интереси Србије не постоје?

Све је добровољно препустила фараонским поступцима и диктаторским овлашћењима Вучића, а онда се чуди како то њу и Владу оцењују тако ниско и ретроградно, иако је послушна слуга у колонији. Такође, за време док је била на функцији, никада није устала у одбрану медија и новинара које је овај режим брутално нападао, већ је ћутала и сама доприносила том прогону. Брнабићкини демократски капацитети и пракса су равни нули.

Влада и СНС гуше медије

Фридом хаус (ФХ), „као један од највећих проблема у Србији констатује смањење медијских слобода. Најлошији примери су Пинк и Информер, који служе као пропагандна гласила владајуће странке. Већина штампаних и електронских медија у земљи су под контролом владајуће Српске напредне странке. Пинк и Информер промовишу СНС и њеног лидера, а демонизују и критикују њихове опоненте“.

Шта тек написати о недопустивом ширењу шунда, кича и неслободе са ТВ Хепи и Студија Б… и сличних медија, о чему ФХ не говори.

Исто тако за време формалне власти Брнабићке корупција у Србији је процветала више него икада. Она гуши и уништава Србију. Без смисла је што се „премијерка“ позива на неке оцене и процене међународних организација и ЕУ које наводе да је Србија имала „мали“ пад у борби против корупције. Истина је, и то знају грађани Србије, да је Србија у канцерогеним фазама развоја корупције од најнижих до највиших нивоа државне власти и администрације. Десетине афера нису разрешене јер извршна власт на све начине кочи истраге о криминалним активностима и спрези државних функционера са криминализованим тајкунима и бизнисменима.

Илустрација Фридом хауса о искушењима медија који их чекају у борби за слободу, независност и самосталност

Корупција је постала системска, ушла је у све поре државих органа, у структуре. Прање новца, изнуде, мито, поткупљивања су стална пракса. Влада Србије ништа на том плану није урадила и дозволила је да се корупција укорени, развије и обмота све сегменте друшта. Афере „Крушик“, „Јовањица“, „Савамала“, „Парада поноса и пребијање брата Андреја“ , нетранспарентни и тајни уговори о изградњи „Београда на води“, уговори са авио компанијом „Етихад“, нерашчишћене афере у врху МУП-а, посебно са министром полиције и његовом дипломом, са његовом проблематичном криминогеном сарадницом Дијаном Хркаловић, нестручним кадровима Гораном Папићем, државном секретарком Биљаном Поповић Ивковић и Иваном Ристићем. Затим нетранспарентни и сумњиви уговори о продаји „Галенике“, Уговор о концесији аеродрома „Никола Тесла“ и изградњи аутопутева су и даље тајна, а посебно је спорна уставност Бриселских споразума. И многе друге познате афере су заташкане, а све оне су само део врха леденог брега у пословима државе у којима нико не полаже рачуна, о необјашњиво високим трошковима, ненормалним ценама изведених радова и послова, а ни о законитости и уставности донетих аката у име Владе и државе Србије.

Масовна корупција, прање новца, утаја пореза, сукоб интереса

Влада Србије није покренула ни један поступак или затражила од надлежних органа да испитају пљачку злата вредну десетине милионе евра у рударском комбинату Бор, или криминалним уговорима вредним преко 30 милиона евра у јавним предузећима и министарствима или о сукобу интереса фирме „Нитес“ Бојана Кисића, мужа министарке правде Неле Кубуровић Кисић.

Тим криминалом се не баве надлежни државни органи, нити их Влада Србије подстиче на њихове обавезе. Ни МУП, а ни тужилаштво и тужилац који постоје, а не раде ништа у Србији, не врше истраге, јер Србија нема независно и слободно судство. Зато се догађају масовни сукоби интереса државних функционера међу којима је и премијерка, због пословања компанија њеног брата са државним инситуцијама, које нису испитане. И уместо да ћути и чека да оде са функције коју је добила на незаслужен начин она још дрско расправља са одмереним извештајем Фридом хауса. Срамно!

А они из ФХ само су резигнирано констатовали да је Србија назадовала у борби против корупције: „Изостаје ефикасна акција као одговор на случајеве повезане са корупцијом на високим нивоима, а постоје и случајеви распуштања институција и устручавање од деловања којим би се те државе адекватно супротставиле корупцији”, истиче Мајкл Смелцер, истраживач ФХ са седиштем у Вашингтону.

Указано је и на праксу усвајања закона по хитном поступку – процеса који би, требало да буду примењени искључиво у ванредним ситуацијама. Током 2019. више од половине закона у Србији усвојено је потпуно безразложно по хитном поступку!

*:*:*:*:*:*:**:*:*:*:*:*:*

НАЈВЕЋИ ИНФРАСТРУКТУРНИ ПРОЈЕКТИ БЕЗ ЈАВНИХ НАБАВКИ

Николија Чодановић, са сајта „Истиномер“ наводи да је на 18 куцаних страна Влада Србије, тачније премијерка Брнабић покушала да се одбрани од лоших оцена рада Владе, али је то учинила упоређујући неупоредиво и прећуткујући негативне показатеље, скривајући истину, наводећи нетачне податке, вршећи селекцију информација, а писане су и нелогичности. Краће речено Влада Србије је са потписом премијерке Брнабићке лагала, одбацујући тврдње о демократском назадовању Србије!

ФХ говори и о неизвршеним одлукама Повереника за информације, о пропустима и нераду Агенције за борбу против корупције, о незаконитом одржавању в.д. стања функционера у јавним предузећима и јавној управи, о реализацији највећих инфраструктурних пројеката кроз посебне законе и међудржавне споразуме, уместо кроз јавне набавке.

На крају, Брнабић оспорава тврдње ФХ да „слободни парламент“ не постоји у Србији, нити је икада „заседао“. Брнабић говори неистину, јер је опозициони, слободни парламент заседао, одржало се паралелно заседање већег дела опозиције у холу, алтернативна скуштина је била окупљена и заседала ван пленумске сале.

*:*:*:*:*:*:**:*:*:*:*:*:*

Зашто се онда Брнабић чуди лошем међународном рејтингу и још лошијем личном угледу у нашој јавности. Ем, не ради свој посао и зато је требала да одавно поднесе оставку. И више пута је за то имала добру прилику. Уз то, дозволила је председнику државе да све диктира и одређује, а онда јој још тешко падају негативне оцене рада такве накарадне власти и Владе које стижу са свих страна. Ту демократских поступака и тековина нема нити је могло да их буде, а брига о интересима грађана у овој Влади не постоји.

Брнабић се осетила погођеном и одлучила је непотребно да одговори Фридом хаусу на критике упућене на рад извршне власти Србије, чији је она део. И још је, што је најгоре, у том одговору изнела неколико неистина, покушавајући да нападне и оспори оно што је неспорна истина у том извештају.

Стање медијских слобода и степен корупције су гори него што наводи ФХ

А поновићу: стање у областима које критикује и анализира ФХ је уистину много горе у пракси од оног што констатују у свом извештају. Требало би стога да Влада ћути, а Брнабићка да се покрије по ушима које јој штрче.

Њен мандат и она остаће највероватније упамћени по њеној изјави „да Србија за услуге Института за глобалну промену (The Tony Blair Institute for Global Change) Тонија Блера, који саветује Владу Србије не издваја новац и не плаћа га из буџета?! Тони Блер нас саветује бесплатно. И ја сам бесплатно радила за Налед!“ (напомена: Налед је алијанса за локални економски развој коју финансирају Агенција САД за међународни развој – УСАИД и Сорошева Фондација за отворено друштво.)

Истина је да су оцене ФХ тачне и да је стање слободе у медијима у Србији чак и горе него што је ФХ написао (нису поменули, на пример, Тв Хепи, као пример недемократског и пристрасног медија, а о стању ендемске корупције, која све гута и постаје системска да и не говоримо. И остали извештаји релевантних међународних институција о стању слобода и медија у Србији говоре да Србија годинама уназад стално назадује, а не да напредује.

Наставак анализе извештаја ФХ од стране Владе заснива се и на индикатору о корупцији. Србија, тачније њен државни врх је потпуно упетљан у велике корупционашке афере, које не решава, него их склања под тепих, а онда оне, као све што је труло, још више смрде. Нема ниједне пресуде за корупцију, давање мита или изнуде и прање новца од стране државних функционера.

Тужна је чињеница да је особа Брнабићевских способности била председник Владе Србије и тај факат је и сада, а поготову ће у будућности бити тешко објаснити и још теже разумети генерацијама које долазе. Таква неодговорност оног који је предложио не умањује њену одговорност да се прихвати посла за који је била и остала потпуно некомпетентна. Резултат њеног „управљања“ Владом је недостојан било каквих коментара, чак и оних најгорих…

Медији у Србији су потпуно окупирани и неслободни, сем неколико изузетака

Као грађанин Србије тужан сам због чињенице да је била председник Владе Србије и гледам да о томе не говорим са мојим многобројним наследицима и члановима породице, а ни са пријатељима. Стид ме је.

Треба рећи истину: ни по чему није заслужила да буде предложена и изабрана за председника Владе, ни по стручним квалификацијама, образовању, а поготову не по дотадашњим исказаним резултатима рада. Била је једна неважна и незанимљива особа каква је и остала сада када одлази. Безначајан лик без икаквих вредних резултата и успеха. Одлази без позитивних резултата, али са богатом и увећаном имовинском картом и станом од 320 квадрата на Дедињу вредним најмање милион евра! То је само оно што се зна.

Доказала је у свом мандату стару Стаљинову тезу „да је циљ изградње друштва да свако, па и кафе куварица може бити председник владе или државе“. Или, као што је још у старом Риму било да и Калигулин коњ Инцитат може бити сенатор. (Напомена: Инцитат је појам којим се и данас описују личности именоване или изабране на неку важну дужност иако је свима јасно да је нису способне или достојне вршити.)

Србији није дала ништа вредно ни оставила ништа важно. Иза ње и њеног „Шефа“ остаје само непоправљива штета и катастрофа. Уз то, била је и остала врло несимпатична, са лошим наступом, извештачена, муцавица са говорном маном, неубедљива, без искреног осмеха и без икаквог ауторитета… Пајац и тутумрак.

Србији ово искуство није требало и није јој ништа добро донело

На крају, једва чекам да са својом шареном заставицом оде у тмину из које је дошла. Далеко јој лепа кућа, каже стара пословица!

Коначно, сасвим је сигурно да она лично нема никакав конфликт ни са једном америчком организацијом. Напротив, сигурно је да ће јој те организације широко отворити врата када у Србији заврши свој једнократни, фикус-аранжман. И тада ће за њихове интересе радити оно што „шефови“ од ње траже. Она то и овде ради. Глумата некакав формат, а заправо је прост најамник, биолошки робот с чудним хобијима и астрономским хонорарима.

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!