AMFILOHIJE: Đukanovićev režim pokazuje takvu agresivnost da ne bi prezao od nasilja

0

Istorija mi daje za pravo i da Mila Đukanovića nazivam izdajnikom Crne Gore, jer je Metohiju, sa kojom postoji organska veza, predao razbojniku sa Kosova Hašimu Tačiju.

Народ Црне Горе је васкрснуо. Дуго гушени огањ вере, заједништва и братске љубави у људима разгорео се пуним сјајем и лепотом. Став Епископског савета, свештенства, верника и грађана који учествују у литијама зато јесте да идемо до коначне, Христове, победе. Нема повлачења нити заустављања. Наш народ – од детета до старца – вратио се себи, а та енергија је незаустављива.

Истински надахнут призорима десетина хиљада верника који у свим крајевима Црне Горе мирно и истрајно корачају у литијама у знак бунта против Закона о слободи вероисповести, ово поручује митрополит црногорско–приморски Амфилохије. Наследник трона црногорских владика Светог Петра Цетињског и Петра Другог Петровића Његоша упозорава и на најцрње семе које је власт у Подгорици засејала насилним усвајањем спорног прописа – поделе и братомржњу.

FOTO: in4s.net

Садашња власт јесте за дијалог, али тако да ми будемо извршиоци њихове замисли о обнови идентитета Црне Горе. Заправо, Митрополију виде као некакву њихову секту, која би се уклопила у новоцрногорски идентитет

– Црна Гора је у својој историји неколико пута искусила братоубилаштво. Искрено бринем што њене корене препознајем у поступцима актуелне црногорске власти. Литије су мирне, а народ у њима испољава изузетну љубав, толеранцију и помирење. Опасност од сукоба видим у најављеном повлачењу полиције, могућим провокацијама, инцидентима… Режим показује толику тврдоглавост и агресивност, да имам утисак да не би презао ни од примене насиља. Учинићемо све да се то избегне.

* Верујете ли да ће најављени дијалог између СПЦ и државе помоћи смиривању ситуације и отклањању изузетно крупних мањкавости Закона?

– Добио сам писмо премијера Марковића којим позива на дијалог, али о спровођењу Закона, што је нама неприхватљиво. Цркву непрекидно оптужују да јесте или је била против дијалога. На разговоре позивамо од самог почетка, још од стицања независности Црне Горе 2006. године. Свети архијерејски сабор тада је основао Епископски савет у Црној Гори, а митрополиту цетињском вратио титулу архиепископа. Заједно са враћањем историјског статуса Митрополији црногорско-приморској тражили смо од државе да се отвори и питање међусобних односа. Истинске воље за то није било. Садашња власт јесте за дијалог, али тако да ми будемо извршиоци њихове замисли о обнови идентитета Црне Горе. Заправо, Митрополију виде као некакву њихову секту, која би се уклопила у новоцрногорски идентитет.

* Ако не на историји, традицији, вери, Цркви, на чему би могли да га изграде?

– На плодовима марксистичке револуције и прекрајању историје. Они евоцирају комунистичку митологију, а њихови надриисторичари фалсификују историју све до Јована Владимира. Погледајмо само случај познатог вође Божићног устанка Крста Зрнова Поповића. Величају га и подижу му споменик исти они који су га и убили 1947. године. То не могу да разумем никако другачије него као испољавање старих комплекса. Не заборавимо да су данашњи властодршци у Црној Гори уништили и оно добро што је комунизам оставио – привреду, предузећа, радна места… То су све опљачкали и уништили.

* Режимски идеолози у правдању идеје о отимању црквених добара изузетно жучно оспоравају тезу да је држава у Црној Гори рођена у окриљу Цркве.

– Држава је, као што је познато, захтевала од Цркве да се региструје, иако ни југословенски закон о односима са верским заједницама из 1977. године, нити закон Црне Горе из 2006. године то није подразумевао за традиционалне Цркве. Још 2012. године поднео сам пријаву црногорском МУП-у у којој сам навео да црква постоји у Црној Гори од 4. века и цара Константина. У тој пријави навео сам и да је у време деобе Цркве већина верника остала верна Цариграду. У време Светог Саве Црква је постала део новоосноване архиепископије. Преласком зетског митрополита на Цетиње, у Црну Гору, и захваљујући чињеници да су цетињски митрополити били и световни господари, Црна Гора је добила своју државност. То ми даје за право да данашњим главарима кажем да ја њих треба да региструјем, а не они мене. Они су се тек сад појавили, а ја сам ту осам векова.

* Где је највидљивије прекрајање историје?

– Све што режим ради засновано је на лажима. Поништили су одлуке Подгоричке скупштине, иако је огромна већина ондашњих Црногораца била за присаједињење Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Они то данас тумаче као нестанак Црне Горе, иако заборављају да је тада и Србија нестала, односно изгубила своје име, а не само Црна Гора. Идеја о уједињењу свеукупног Српства и обнови Пећке патријаршије је идеја краља Николе, а Подгоричка скупштина била је својеврсни израз ових стремљења. Без обзира на то, они данас измишљају историју и мењају и вољу краља Николе. Историја ми даје за право и да Мила Ђукановића називам издајником Црне Горе, јер је Метохију, са којом постоји органска веза, предао разбојнику са Косова Хашиму Тачију, који је срамота изузетно патријархалног и честитог албанског народа.

* Да ли је темељни уговор, какав су потписале све друге верске заједнице у Црној Гори, уопште могућ уз овакав закон о слободи вероисповести?

Проблем је што се овај закон односи само на Српску православну цркву, јер су све остале верске заједнице своје односе са државом уредила још пре усвајања овог прописа. Не заборавимо и да у овом тренутку Закон има јачу правну снагу од уговора о коме ћемо разговарати, јер он не би имао карактер међународног споразума, какав је закључен, на пример, са Ватиканом. Све то као на једину могућност указује само на повлачење спорног закона и отварање истинског дијалога између државе и Цркве о његовој садржини.

Душко је отворенији

* Има ли власт уопште добру вољу да реши кризу и пронађе решење?

– По њиховим јавним реакцијама, не би се рекло. Имам утисак да је премијер Марковић понешто отворенији и да више нагиње договору, док Ђукановић отворено демонстрира недостатак било какве воље да се постигне компромис. Ишао је дотле да наше литије карактерише „лудачким покретом“. Њега прате и сарадници који Подгорицу пореде са Техераном, а нас оптужују да Црну Гору претварамо у православну џамахирију. Ето каквој доброј вољи можемо да се надамо.

Угледају се на Мугошу

* Како видите покушај оснивања аутокефалне црногорске цркве, а то прокламује владајућа ДПС?

– Зову нас на дијалог, а непрекидно нам намећу одлуку Конгреса Демократске партије социјалиста да прихватимо идеју о некаквој аутокефалној цркви. Они неосновано тврде да је црногорска митрополија престала да постоји 1918. године, после Подгоричке скупштине, па они тобоже желе да је обнове. Заборављају притом да су црногорски митрополити још у време краља Николе имали циљ да обнове Пећку патријаршију у склопу свеукупне обнове српског народа. Данашња власт се свега тога одриче. Косова су се одрекли по угледу на црногорске комунисте Душана Мугошу и Павла Јовићевића, који су по налогу Јосипа Броза желели да спроведу Балканску федерацију, коју је Енвер Хоџа одбио.

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!