Прочитај ми чланак
(Новости)
Гусиње – Свештенство Митрополије црногорско-приморске и православни верници дуже време трпе шиканирања тамошњих Албанаца, који су се намерили да им забране обнову црквишта, али и да уреде гробове најближих. Баш на месту где су 1941. њихови преци, чија имена су позната и чиме су се потомци хвалили у Основном суду у Плаву, порушили камену цркву Светог Василија Острошког чудотворца, саграђену 1938. године.
Тежак инцидент између Албанаца који би хтели да заводе ред у општини Плав и њихових суседа православаца, пре неколико дана спречили су припадници полиције из Плава, али, више није сигурно да “следећег пута”, неће бити и последица.
– Планирали смо да на дан Светог Василија када је служена Божја служба уредимо црквиште и гробље површине 23 ара. Требало је да радимо неколико дана, али су наши суседи Албанци покушали да све то прекину, чак и да нас физички нападну. Тврдили су, поново без основа, да је то њихов посед – каже јереј Жељан Савић.
– Уље на ватру доливао је комунални полицајац Адем Миљуш. Тврдио је да зидина цркве, односно темеља кућишта, може бити и зидина нечије куће. Тиме не само да је прекорачио своја овлашћења већ и неке људске норме.
Савић сведочи да је мештанин Наим Прељвукај изрекао опасне претње.
– Некога ћу преселити на гробље ако се наставе радови – говорио је Прељвукај, према речима оца Жељана.
Јереј нуди несумњиве доказе да камени зид представља остатке цркве, јер то потврђује олтарска апсида, многобројни елементи градње и остаци крста са некадашње цркве.
– Показује то и катастарски лист. Пресуде Основног суда у Плаву, Вишег у Бијелом Пољу и Врховног суда Црне Горе. Међутим, Албанци то не признају као ни катастарски поседовни лист. Тврде да је све нелегално – додаје отац Жељан.
Јереј истиче да Албанци не поштују законе државе и покушавају да сами “заведу ред” како њима одговара – рушењем остатака зида, паљењем колаца за ограду око гробља и црквишта, покушајима ометања радова.
– Надам се да ће нас држава заштитити – каже отац Жељан Савић и додаје да не може да верује да се на северу Црне Горе, на месту где се ова држава граничи са Албанијом, неком ускраћује право да негује своју веру и православне обичаје.
ШТА КАЖЕ ИСТОРИЈА
Постоје документи по којима је 3. априла 1902. године, митрополит Митрофан Бан наложио свештенику гусињском Ђорђу Шекуларцу да огради православно гробље и место за цркву, чија градња је почела 1928, а завршена десет година касније. Освећење је обавио викарни епископ будимљански Николај Јокановић са свештенством. Јануара 1940, према извештају свештеника Ђорђа, у Мартиновићима је живело 154 Срба..
