Pročitaj mi članak
(Новости)
Срби у Сувом Долу од 1999. на удару терориста и не смеју ни корак пешке из свог села. Предраг Јефтић: Нас су већ окружили. Повезују села у којима живе терористи. Петкана Мирковић: Насрћу на нашу децу
Село Суви До је само три километра удаљено од северне Косовске Митровице, али из њега и до њега ниједан Србин не сме пешке. Албанци свакодневно нападају српско становништво које живи у тридесетак сеоских домаћинстава и једној стамбеној згради.
Суводолци кажу да се притисак појачава изградњом мноштва кућерина у које се „враћају“ Албанци који никада нису овде живели!
– Запад наводно даје донације за север Космета, а све те паре иду у изградњу кућа у које се досељавају Шиптари из Дренице. Овде је за пар година никло мноштво огромних албанских зграда. Циљ им је да се споје с истом таквом албанском новоградњом у Брђанима и да тако северној Митровици зађу иза леђа – каже мештанин Предраг Јефтић, који је недавно био жртва напада. Њега су Албанци металним предметом ударали по глави и озбиљно га повредили. Његовог брата су терористи ОВК убили још 1998. године.
Јефтић се после неколико година живота у централној Србији вратио у родно место. Са врха зграде у којој сада станује, резигнирано показује огромне српске њиве и сеоске утрине које су узурпирали многобројни албански досељеници.
– Убрзано граде и нови пут према Звечану. Њиме повезују села у којима има највише терориста ОВК. Ништа нам се то не свиђа. Журе се да ставе и север у окружење. Први циљ им је да по сваку цену истерају Србе из стратешки важног Сувог Дола.
Његове речи потврђује и чињеница да дуж три километра излоканог асфалта пешаче само Албанци. Они не признају државу Србију, али уредно иду до општинске зграде на крају северне Митровице да узму српске пензије.
Улаз у ово село је јасно обележен, али не таблом са именом, већ жицом затегнутом између бандера, на којој лепрша низ застава са црним орлом и натписима „УЧК“ На врху косе изнад улаза у Суви До доминира огромна неукусна шарена зградурина украшена албанским заставама. Суводолци кажу да та тврђава припада Бајраму Реџепију, актуелном Тачијевом министру полиције.
– Какав је министар, таква му је и правда. Суви До је пример шта би се десило свим Србима са севера кад би дошли под власт Приштине – каже мештанин Миодраг Мирковић. – Отимање земље, каменовање, увреде, крађе и уништавање имовине, претње… Све то пролази некажњено од 1999, иако смо безброј пута пријављивали и Унмику и Еулексу. Упркос свему, не пада нам на памет да идемо из својих кућа, са своје земље.
Његова супруга Петкана свакодневно путује на посао у северну Митровицу. Прича да више и не броји каменовања минибуса којима се превозе Срби. Без устезања показује многобројна места на телу где је имала убоје од „пројектила“ којима су гађали комшије Албанци.
– Покушавају све да нас отерају, али се не дамо. Ипак, најтеже је младим људима с децом. Ђаци пешке не смеју ни у школу ни кући. Албанцима ништа није свето. Кидишу на све српско. Недавно умало нису убили десетогодишње дете. Само што је крочило на пут, аутом су се залетели на њега. Сам Бог га је спасао од смрти – тужно прича Петкана.
Она признаје да су и њихова деца после више напада на опасној деоници од села до Митровице морали да узму стан у граду.
– Нисмо могли више унуке да излажемо опасности. Пресретали су нас и кад смо водили децу код лекара. Све чешће се појављују и они њихови агенти из ШИК. Покушавају да нас застраше – каже Миодраг Мирковић. – Ништа им то не вреди. Нису нас отерали ни кад су нам тромблонима сваке ноћи гађали кућу. Они нападају мучки и кукавички, из мрака, иза тарабе, с леђа. То су људи којима наш страх даје крила, али чим покажете одлучност, они се повлаче.
