Прочитај ми чланак
(Вечерње новости)
Србија није остала без свог бренда, који ће се и даље производити и извозити са ових простора. Препознатљив лесковачки специјалитет је трајно заштићен
Пита Муја Суљу: Шта је боље, ајфон или ајпед? Мисли Суља, па рече: Ма, мени је ајвар закон!
Добар ајвар далеко се чује. И пре ових белосветских електронских помагала. Памте га у свим бившим републикама. У некад најсевернијој републици џаба су лепили на теглама своје „ајвар – етикете“. Јер, авај, то је наш ајвар. Српски.
Сунце ових дана увелико пржи. За мање од двадесетак дана биће још већег пржења. Све ће се пушити од печених паприка у двориштима, баштама, али и на терасама. Пржиће се на разним ринглама, „смедеревцима“ и осталим бубњарама.
Спремаће се један од највећих српских брендова. Ајвар. Легендарни Момо Капор је у својој чувеној причи „Кева“ рекао за наше мајке да су оне прави мајстори за ајвар – тај „српски кавијар“. Зато оне никад не бацају тегле, дунст-папир и гумице.
Помозите рад Србин.инфо! Не дозволите да нас угасе ЕУ и САД.
Многе песме и вицеви посвећени су прослављеном ајвару. Један од последњих који је испевао песму о нашем „кавијару“ је и Тончи Хуљић, која се с успехом изводи на нашим просторима. А иначе, кад у Лесковцу хоће да изјаве љубав на њихов начин, младожења каже младој: Ај вар ју.
И док нам се неке „кеве“ мало одмарају од варјаче, следи прича о једном од најважнијих српских брендова. А прво, о Словенцима, с почетка ове приче.
Причало се да су нам они, наводно, присвојили бренд и тако нам нанели велику штету. Касније су се њима „придружили“ Бугари и Македонци.
У Заводу за интелектуалну својину објашњавају да се речју „ајвар“ означава генерички појам. Стога, и кад би неко одиста хтео да за себе резервише ову намирницу и њену производњу, он то не би могао. Дакле, оно што се може заштитити јесу неки ужи модалитети тог општег појма, ајвари који се производе унутар одређеног ужег географског подручја.
И управо то су учинили повртари са југа Србије, окупљени око удружења „Лесковачки ајвар“. Намера им је била да целокупни производни процес буде организован и контролисан у складу са европским и светским стандардима.
Дакле, после лесковачког роштиљ меса, и лесковачки ајвар постао је бренд, српски деликатес. Производња домаће лесковачке паприке, њена прерада и традиционални начин производње ајвара – читав производни циклус специјалитета с југа коначно је стандардизован. Тако је домаћи ајвар и званично постао лесковачки.
Тај ајвар је несумњиво деликатес. Заиста се може дати за право произвођачима да није реч о прехрамбеном производу. Целокупни процес спајања лесковачког ајвара, уз све што је у њега уткано, уздиже га на један виши ниво и даје му димензију која се уобичајено означава као „деликатес“. Или, како се то у свету сада модерније каже, ајвар се може уврстити и у категорију тзв. фине хране.
И данас се у Лесковцу ајвар прави као некада. У шерпама, на „кубенчету“, искључиво од паприка. Такав производ стиже и до европских купаца, било да је произведен у дому појединих произвођача или у мањим предузећима: у истој амбалажи, истог квалитета, са једнаком ознаком.
– То је богатство, те ресурсе нико нам не може одузети – рекли су нам у Привредној комори Србије. – Важан посао је урађен, али се чекала међународна заштита. И она је стигла.
Према речима стручњака, препознатљивост лесковачком ајвару дају специфична боја, укус и мирис. Уз то се производи искључиво од најквалитетније паприке, за разлику од неких других области Балкана, где у његов састав улазе и плави патлиџан и парадајз.
Када смо познатог Дорћолца Зорана Лучића питали који је најбољи ајвар, он није имао дилему: „Најбољи је македонски“. – Наравно да је македонски најбољи, јер они, за разлику од нас, немају фабрике, али имају паприке.
Понегде се ова намирница производи и на индустријски начин, при чему се паприка заправо бари а не пече. Особеност рецептуре ајвара из лесковачког краја, међутим, представља, управо, ручни рад у домаћој радиности и печење паприке на плочама старинских, традиционалних штедњака и фуруница. Тај људски рад представља многа знања дугом традицијом акумулирана на том простору и преношена са колена на колено.
Ту је и мноштво „финеса“ и појединачних тајни, укључујући и избор најквалитетније паприке и правог момента за бербу, начин печења и цеђења плодова од сувишне течности, али и утврђивања правог часа да се нека посуда уклони са ватре. Лесковачки мајстори за ајвар користе паприку која у себи садржи више суве материје и својим је обликом и другим својствима погодна за печење на традиционалним шпоретима.
Зимница
Песник Драган Лукић посветио је једну строфу своје песме ајвару, под називом „Зимница“:
Ја сам цар,
Цар ајвар,
Ти царица,
Папричица,
А наш син
Ајварин.
На сваком смо пиру
И ми у тањиру.
