Већина људи мисли да је за мршављење или спречавање гојења један од првих корака избацивање масти из исхране. Али телу је потребна маст, само не, наравно, превише масти. Маст телу даје енергију, одржва кожу и косу здравом, потпомаже упијање одређених витамина и одржава телесну топлоту.
Исхрана богата засићеним мастима – које се налазе у производима животињског порекла и неким биљним уљима – може да доведе до проблема са срцем, док умерена количина незасићених масти може да заштити срце.
Незасићене масти – укључујући мононезасићене и полинезасићене масти – добре су за вас.
Полинезасићене масти укључују чувене омега 3 и омега 6 масне киселине које су неопходне нашем организму. Полинезасићене масти помажу у снижавању холестерола, док мононезасићене масти подижу ниво „доброг“ холестерола и спуштају ниво „лошег“.
Одрасла особа свакодневно треба да унесе 20 до 35 одсто калорија из масти, од чега мање од 10 одсто калорија треба да дође од засићених масти, саветују нутриционисти. Један грам масти садржи девет калорија, па од 2.000 калорија дневно преко масти треба да унесете од 400 до 700 калорија, што значи од 44 до 78 грама масти.
Незасићене масти наћи ћете у следећим намирницама.
1) АВОКАДО
Половина авокада садржи 15 грама масти, а скоро 10 грама од тога чине мононезасићене масти (и два грама полинезасићене). Ставите га у свој сендвич уместо мајонеза.
2) БАДЕМИ (И ДРУГО КОШТУЊАВО ВОЋЕ)
Већина коштуњавог воћа садржи здраве масти, али бадеми имају најмање клорија. Само 30 грама бадема садржи 14 грама масти, од којих је девет мононезасићених, а 3,5 полинезасићених.
3) ЛОСОС (И ДРУГА МАСНА РИБА)
Лосос, туњевина, скуша и сардина садрже здраве масти. Држите се дивљег лососа – 90 грама садржи девет грама масти, од тога четири грама мононезасићених и 2,5 грама полинезасићених.
4) МАСЛИНЕ (И МАСЛИНОВО УЉЕ)
Убаците 10 маслина у салату и добићете 5 грама масти (3,5 грама мононезасићених и пола грама полинезасиећених). Ако не волите маслине, маслиново уље је добра алтренатива – једна кашика садржи око 13 грама масти, од којих је 10 мононезасићених и 1,5 полинезасићених.
5) СЕМЕ ЛАНА (И ДРУГО СЕМЕ)
Једна кашика семена лана (коју можете да додате салати, супи, јогурту и слично) садржи четири грама масти, 1 грам мононезасићених и три грама полинезасићених. Осим тога, семе лана садржи и антиоксиданте лигнане, којих у лану има за 70 до 800 пута више него у свим другим биљкама.
6) ЈАЈА
Једно велико јаје садржи око пет грама масти, око два грама мононезасићених и један грам полинезасићених.
(Блиц)