Имовина правних лица из Србије пропада, јер спорови о реституцији у Хрватској дуго трају, али се очекују позитивне одлуке највишег суда.
Пред Врховни суд Хрватске овог лета доспело је неколико предмета који се односе на повраћај одузете имовине правних лица из Србије. Реч је о туристичким објектима у Далмацији, углавном на територији Макарске, сазнаје „Политика”.

– Синдикална и дечја одмаралишта у Далмацији пропадају јер спорови о реституцији пред хрватским судовима веома дуго трају. Нижи судови одбијали су тужбене захтеве, али сада очекујемо правилну одлуку Врховног суда Хрватске. Објекти су потпуно неискоришћени, што је и правно и морално и економски недопустиво. У интересу је и Хрватске и Србије да се тај проблем што пре реши – каже београдски адвокат Радмила Босанац.

Истиче да су аргументи нижих судова у Хрватској за одбијање захтева за реституцију неприхватљиви.

– Тужбени захтеви се одбијају најчешће због недостатка активне парничне легитимације, што је најчешће последица неажурних земљишно-књижних уписа, односно несклада између титулара земљишно-књижних и ванкњижних власника, посебно на територији Далмације. Када се и докаже правни континуитет, онда се истиче важење Закона Републике Хрватске којим је одузета имовина правних лица са седиштем у Републици Србији – каже наша саговорница.

Осим тога, судови неоправдано истичу да законски акт о одузимају имовине није стављен ван снаге.

– То је за њих правни основ да одбију захтеве за натуралну реституцију односно новчано обештећење. При томе, губи се из вида да је закон, на који се позивају, дерогиран још 2004. године, доношењем временски каснијег Закона о ратификацији Споразума о питањима сукцесије. Тај законодавни акт, као међународни мултилатерални споразум, са јачом правном снагом од претходно донетог Закона, у потпуности мења његову садржину и, сасвим принципијелно и правично, прописује несумњиву обавезу отклањања његових негативних и противуставних правних последица – објашњава Радмила Босанац.

Државна одвјетништва, која у судским споровима заступају тужену Републику Хрватску, по правилу, предлажу судовима одбијање тужбених захтева бивших титулара одузетих имовинских права, наводећи да је Споразум о сукцесији начелан и непосредно непримењив. При томе, истичу да је за његову примену неопходно закључење билатералног споразума.

– Инсистирањем Републике Хрватске на закључивању билатералног споразума губи се из вида да је Влада Републике Хрватске донела Уредбу у којој је изричито искључила могућност закључења таквих споразума само са Републиком Србијом и Републиком Црном Гором. Она је мотивисана, пре свега, пролонгирањем примене Анекса „Г” који је интегрални део мултилатералног Споразума о сукцесији – каже адвокат.

 

Реч је о споразуму који је врло изричит И прецизан по питању реституције И обештећења.

– Из тог споразума не произилази неопходност закључења билатералних споразума. Дакле, они нису неопходни, али могу бити корисни за доследније и ефикасније извршење мултилатералног Споразума, на пример ако би се предвидео обавезан претходни поступак вансудског поравнања. Међутим,  билатералним споразумом не могу се укидати или модификовати права и обавезе из мултилатералног споразума. Она се, без одлагања, морају у свим споровима поштовати и доследно непосредно примењивати. Општеприхваћени став је да се проблеми натуралне реституције и новчаног или другог реалног обештећења не могу решити глобално и на општи начин, већ је неопходно, у сваком конкретном случају утврдити правно и фактичко имовинско стање на дан 31.12.1990. године – каже Радмила Босанац.

Тако је прописано Споразумом о сукцесији, а одлагање његове примене сваким даном само повећава очигледну штету националним економијама, и субјектима у судским споровима, првенствено због недовољно рационалног коришћења одузете имовине.

– Игнорисањем законом преузетих међународних обавеза се очигледно угрожава и неопходна правна сигурност инвеститора и носилаца имовинских права у Хрватској. Успорава се развој добросуседских односа И дестимулишу се инвестициона улагања – истиче београдска адвокатица.

Истиче да и Устав Републике Хрватске изричито предвиђа посебну заштиту својине, улагања капитала и других имовинских права.

– Она се не могу без основа одузети, осим у случају утврђеног општег интереса, али и тада само уз тржишну надокнаду. Уосталом, бројне универзалне међународне конвенције, гарантују заштиту имовинских права као основном и неотуђивом праву, за чије се повреде мора дати правична сатисфакција или адекватно обештећење. То је општеприхваћени цивилизацијски императив који се не може игнорисати – каже Радмила Босанац.

Уколико се догоди да Врховни и Уставни суд Хрватске одбију реституционе захтеве, власници одузете имовине обратиће се Међународном суду за људска права у Стразбуру.

 

(Политика)

Ознаке: Врховни суд Хрватске, Далмација, приватна имовина, српска имовина, тужба