Pročitaj mi članak
Чим нестане појединих лекова, као што су тренутно дефицитарни медикаменти за „обарање“ крвног притиска или циркулацију, волшебно се у приватним апотекама појаве препарати из иностранства.
Они шверцерским каналима стижу најчешће из Мађарске, а продају се „испод тезге“, само сталним пацијентима, а понекад и људима који не делују да би позвали инспекцију.
Лекови који фале, шверцерским каналима стижу најчешће из Мађарске, а продају се „испод тезге“, само сталним пацијентима, некад и људима који не делују да би позвали инспекцију.
Иако се најчешће мисли да лекове из иностранства приватни апотекари доносе у торбама из иностранства, како су масовно радили пре готово деценију и по, шверцерски канали су, у међувремену, модернизовани.
– Шверцери тачно знају шта је дефицитарно, па то набављају, а апотекари имају бројеве телефона преко којих од њих наручују лекове. Симптоматична је брзина којом долазе до података којих лекова нема, сигурно их о томе неко обавештава и то би полиција требало да испита.
Највећи проблем је што Агенција за лекове и медицинска средства, која је задужена за регистрацију лекова на нашем тржишту, није надлежна и за контролу лекова у промету – тврди за „Новости“ Вукосава Стевановић, из струковног Удружења „Фармацеутско језгро“.
Ако се после употребе лека набављеног из шверца случајно појаве неки нежељени ефекти, пацијент практично нема никаква права: не може да терети апотеку, јер нема доказ да је ту купио лек, пошто се за препарате испод тезге не издаје фискални рачун.
Кажњено осам апотека
Приликом 100 контрола, инспектори Министарства здравља су у осам апотека пронашли лекове који нису имали дозволу за промет – речено је „Новостима“ у Министарству здравља.
– За овај прекршај прописана казна за апотеку је од милион до три милиона динара.
Шверцовани лекови, међутим, нису исто што и фалсификовани, мада и међу њима могу да се нађу копије.Међутим, свако ко купује лекове путем интернета ризикује да добије баш фалсификате.
– У Србији су случајеви фалсификованих лекова ретки. Али, ако знамо да је према светском просеку 50 одсто лекова који се купују преко интернета лажно, онда нико, пре свега због своје безбедности, не би требало да купује лекове на овај начин – каже Павле Зелић, из АЛИМС.
Према проценама СЗО, око 10 одсто лекова у промету је – лажно. У развијеним земљама најчешће се фалсификују лекови који утичу на потенцију (виагра, циалис), као и хормони, стероиди и антихистаминици, затим лекови за терапију хроничних болести (хипертензија, дијабетес).
– У сиромашним државама су то лекови за терапију заразних болести (нпр. против маларије, туберкулозе, а нарочито скупи лекови против СИДЕ), а чак се фалсификују и лекови у терапији канцера. Што се тиче Србије, наша евиденција указује на фалсификовање лекова за еректилну дисфункцију – каже Зелић.
(Вечерње новости)
