Положај српског народа у Републици Македонији није се значајније мењао током протекле године. Питање статуса и слободе деловања Српске православне цркве остало је нерешено. Штавише, поново су ухапшени поглавар Охридске архиепископије Јован Шести и многобројни његови сарадници. (83) Вранишковски је ухапшен када је покушао да уђе у Македонију, његов адвокат изјавио је да је то учинио како би издејствовао ново суђење. Многобројне међународне организације посвећене заштити људских права оцениле су однос македонске државе према архиепископу Јовану (Вранишковском) као политички и верски прогон. (84) Посебно је сумњива чињеница да је хапшење архиепископових сарадника уследило након бруталног убиства петорице Македонаца у близини Скопља. (85)

На обали Смиљковског језера у близини Скопља 12. априла 2012. године пронађена су тела петорице Македонаца. Брутално убиство изазвало је бурну реакцију јавности. Сместа су оптужени албански екстремисти. Сумњало се да је убиство одмазда за ранију погибију једног Албанца у сукобу са полицијом. После неког времена полиција је у акцији Монструм ухапсила групу осумњичених Албанаца. Поред тога што је полиција од почетка настојала да, говорећи о томе да је реч о исламским екстремистима скрене пажњу са питања националне припадности, поједини македонски аналитичари и незадовољни Албанци тврдили су да иза свега стоје Срби и Србија. (86)

 У изборној кампањи у Србији коалиција око Српске напредне странке у свом чланству је имала и странку Македонаца у Србији. Ипак, иако је најавио, председник Републике Македоније, Ђорђе Иванов, отказао је свој долазак на инаугурацију Томислава Николића. Демократска партија Срба у Македонији, која је у коалицији са владајућим ВМРО, чији је члан Иванов, замрзнула је зато своје односе са председником Републике Македоније. (87)

 Због непристајања Албанаца у Македонији да буду пописани, прекинуто је одржавање пописа. Вероватно у страху да би се могло показати да чине мање од 20 одсто становништва, албански представнци су напустили установе задужене за одржавање пописа, а попис је прекинут.

Српска и македонска влада су се договориле око обележавања годишњице почетка Првог балканског рата. Ова одлука је тим важнија јер су споменици из тог времена скрнављени како од бугарских окупатора тако и од македонских комунистичких власти после 1945. године. Такође, организована ревизија и политичка злоупотреба Балканских ратова каква је виђена после 1990. године не би била могућа да је из ње изостала званична Македонија. Информације којима располаже Напредни клуб говоре да је званична Србија почетком јула 2012. зауставила финансирање обнове спомен-комплекса Зебрњак.

 

ИЗВЕШТАЈ О ПОЛИТИЧКИМ ПРАВИМА СРПСКОГ НАРОДА У РЕПУБЛИЦИ СЛОВЕНИЈИ 2011/2012. ГОДИНА

 Политички статус српског народа, као и осталих непризнатих националних мањина у Републици Словенији је у току протекле године погоршан.

Влада Републике Словеније укинула је 28. јуна 2012. тело у коме су били представљени припадници непризнатих националних мањина (88). Реч је о Савету за питања народа бивше СФРЈ, који је основан при Влади Републике Словеније у складу са Декларацијом о положају припадника националних заједница народа бивше СФРЈ коју је Словеначки парламент усвојио двотрећинском већином фебруара 2011. године (89). Савет је бројао 12 чланова, од којих су шест чинили представници Владе, а остале по један представник непризнатих народа поменутих у Декларацији. Удружење непризнатих народа уложило је протест Влади Словеније и позвало је да одлуку преиначи (90).

Неколико дана раније Европски суд за људска права у Стразбуру досудио је одштету у висини од двадесет хиљада евра у корист једанаест лица која су пред тим судом водила поступак против Републике Словеније (91) због незаконитог брисања из Регистра сталног пребивалишта које су словеначке власти спровеле 1992. године над око 30.000 грађана, што је резултирало губитком готово свих права која су у Словенији до тада уживали (социјалних, економских, права на образовање, што је често било праћено депортацијама, депоседовањем имовине и губљењем права на наслеђивање…) (92). Процењује се да највећи број ових лица припада српском народу. Словеначки парламент је марта 2010. усвојио новелу Закона о уређењу статуса држављана држава наследница бивше СФРЈ којим је предвиђено ретроактивно враћање права сталног пребивалишта за 25.671 грађана, али Закон није решио питање надокнаде штете коју су избрисани грађани претрпели.

Због непризнавања статуса мањине, Србима у Словенији и даље прети асимилација, у првом реду због непостојања наставе на српском језику у словеначким школама. Словеначке власти су одлучне да Србима не признају статус националне мањине, што правдају наводном условљеношћу признавања мањинских права уставном ревизијом. Међутим, приметно је и да Република Србија која до сада није показала вољу да у билатералним односима као приоритетно питање постави питање организовања наставе на српском језику за српске ученике у Словенији, иако Закон о основном образовању Републике Словеније од 1996. предвиђа могућност закључивања међународног уговора, на основу кога би за српске ученике могла бити установљена допунска настава на матерњем језику и без промене Устава.

 

ИЗВЕШТАЈ О ПРАВИМА СРПСКОГ НАРОДА У РУМУНИЈИ 2011/2012. ГОДИНА

Према прелиминарним подацима са пописа становништва и имовине одржаном 20. октобра 2011. године (званични подаци се очекују тек у марту 2013), у Румунији живи 18.481 припадник српске националности. Према подацима са пописа из 2002. године, број Срба је био 22.256, што показује да се број становника српске националности смањио за приближно 21 проценат. Тако се према званичним подацима Румунског института за статистику Срби сврставају у групу мањинског становништва са мање од 20.000 становника (93).

 Последњи попис потврдио је тренд претходног. Наиме, највећи пад у броју становника српске националности од 1930. године (94) забележен је на попису из 2002, када се број становника смањио са 29.080 (колико их је било према попису из 1992) на 22.256, односно за 22,47 процената.

Чињеница да се број становника српске националности смањује није зачуђујућа с обзиром на то да се смањује и број већинског, румунског становништва и осталих мањина, осим ромске. Узроке смањења мањинског (у конкретном случају – српског) становништва треба тражити у паду наталитета, као и у негативном салду миграције, асимилацији, али и у смањењу броја школа на српском језику. Морталитет има пресудан утицај на смањење српског становништва у селима, док у градским срединама главни фактор јесте асимилација.

На територији Румуније Срби су махом насељени у Банату, и то у четири жупаније: Тимиш (приближно 26 одсто), Караш-Северин (приближно 27 одсто), Арад (5,5 одсто) и Мехединц (5 одсто) (95). Према последњем попису, до најзначајнијег смањења броја становника српске националности дошло је у сеоским областима, али и у Темишвару.

 Од броја пописаних који су се изјаснили као Срби 2011. године, приближно 60 одсто процената наводи српски језик као матерњи. Српско становништво је радно способно и сви поседују бар основношколско образовање.

 Срби у Румунији представљају једну од 19 националних мањина, а према попису из 2002. налазили су се на осмом месту по бројности. Званични подаци о томе на ком се тачно месту налазе данас, на основу резултата последњег пописа, још увек нису доступни.

 Остварење колективних права Срба, као и права осталих националних мањина у Румунији јесте законски регулисано по узору на европске стандарде.

 И пре доношења новог Устава, након обарања режима Николаја Чаушеског, усвојена је Декларација о националним мањинама. Декларација подразумева заштиту мањина од било ког облика дискриминације, насилне асимилиције или сегрегације и гарантује права као што је право на образовање на матерњем језику, као и верско и морално образовање деце припадника мањина (96).

 Поред тога, гаранције поштовања права националних мањина дате су и у Уставу Румуније. Према члану 62. Устава Румуније који је донет 1991, једна национална мањина може да буде представљенаједном организацијом (97). Уставом је представницима мањина загарантовано једно посланичко место у Парламенту уколико на изборима не освоје довољно гласова. Члан 32. садржи одредбе које се односе на право националних мањина „да уче свој матерњи језик и стичу образовање на том језику“.

У оквиру система институционалне заштитемањина у Румунији, румунска влада је успоставила Савет за националне мањине. Савет је састављен од три представника мањинских заједница које су заступљене у Парламенту. Улога Савета јесте јачање веза између националних мањина и њихових организација, као и подршка и анализа активности које се предузимају у сврху образовања мањина на матерњем језику. Према речима српских представника, Савет добро функционише и у односу на претходну годину постоји помак у виду формирања сопствене Правне комисије Савета, чија је улога да указује на битне ситуације које се односе на права и активности националних мањина и да их верификује. Срби истичу и да су посебно задовољни радом Департмана за међуетничке односе при Влади Румуније.

 Међутим, Румунија још увек није усвојила посебан закон о националним мањинама, иако се о њему у скупштинским одборима расправља веома дуго. У протеклој години формулисани су неки параграфи Закона и на његовом тексту раде стручне комисије, али његово усвајање још увек није приоритетно, нити му се посвећује пажња на јавним расправама.

 С друге стране, румунски Устав признаје већу правну снагу преузетим међународно-правним обавезама у односу на домаће прописе.

 Према члану 62. Устава Румуније, којим се гарантује присутност представника националних мањина у Парламенту, Срби имају једног представника (98).

 Српски посланик има равноправан положај у односу на представнике осталих мањина. Члан је парламентарне групе националних мањина и комисије за културу и активно учествује у промоцији предлога који иду у корист мањинских група. Најзначајнији учинак у последњој години тиче се усвајања предлога који се односе на Закон о настави.

 Срби су у Румунији прилично добро интегрисани у државне институције. Када је реч о учешћу Срба у локалним институцијама, оно се одвија на два начина: преко политичких странака чији су чланови наши сународници и преко Савеза Срба у Румунији, кључне српске организације.

 На локалним изборима који су одржани 10. јуна 2012. Срби су имали своје кандидате у две жупаније и у Темишвару. У жупанији Караш-Северин четири посланика кандидовала су се на листи Савеза Срба у Румунији, а у жупанији Тимиш и у Темишвару српски кандидати су били на листи Демократског савеза Мађара, уз представнике бугарске и украјинске мањине. Након избора Срби су добили 11 одборника са листе ССР, 11 са листи партија и имају пет председника општина, такође са партијских листи.

 Срби у Румунији нису организовани у посебну политичку странку која би заступала њихове интересе, те ту функцију обавља Савез Срба у Румунији (99).

 У последњих годину дана ССР је организовао бројне културно-уметничке манифестације са циљем очувања националног идентитета, а само неке од њих су: отварање „Српске куће“, традиционални „Маратон српског фолклора“, „Караван обичаја и традиције“ (као део кампање за локалне изборе), „Дани српске културе“ у Темишвару, Сабор народног стваралаштва, Фестивал дечјег фолклора „Венац“, Светосавска академија итд. На Скупштини ССР крајем априла изабран је нови председник ССР Огњан Крстић.

 Према подацима са пописа из 2002. Срби су по образовању заузимали треће место међу мањинским групама у Румунији, иза Јевреја и Мађара. Иако спадају у образованији део популације, један од највећих проблема Срба у Румунији тиче се управо образовања (100). С обзиром на то да се смањује број ђака, долази до гашења српских школа. У 2011. број српских ђака кретао се око 450, од чега је бар половина похађала Гимназију „Доситеј Обрадовић“ у Темишвару. Поређења ради, број српских ђака након Другог светског рата у Румунији био је 9.000.

 Од јесени 2010. Србима су затворене четворогодишње школе у Великом Семиклушу, Ченеју и Српском Сематрону, те се образовање на матерњем језику сада одвија у седам четворогодишњих школа са једним учитељем и 85 ђака. У Темишвару, српску гимназију „Доситеј Обрадовић“, где је настава организована за ученике од првог разреда основне до четвртог разреда средње школе, 2012. похађало је 200 ђака (101), од којих је било 19 матураната. Висо- кошколско образовање на српском језику одвија се на универзитетима у Букурешту и Темишвару, где постоје катедре за србистику. Прошле године није било гашења школа, али представници Срба у Румунији изражавају бојазан да би до тога могло да дође на јесен због смањења броја ђака.

 Процес асимилације и склапања мешовотих бракова, како наводе Срби у Румунији, кључни су фактори смањења броја ђака. С друге стране, у румунском Закону о настави постоји ставка која се односи на функционисање школа са мањим бројем ђака од предвиђеног, али она посебно не уређује положај националних мањина. Отвара се простор у ком је неопходно применити позитивну дискриминацију, јер ће у супротном Срби у Румунији остати без образовања на матерњем језику.

 Када је реч о информисању на матерњем језику, ситуација се оцењује као задовољавајућа, а у протеклој години Срби су добили још једно ново гласило. Недељник на српском језику „Наша реч“ излази већ дванаест година за редом, а значајан је и тромесечник „Књижевни живот“, једино књижевно гласилов на српском језику у Румунији. Активан је и програм на радију Банат Линк102, првом радију на српском језику који емитује програм од 2009. Поред тога, два сата недељно емитује се и емисија на српском језику на Радио Темишвару и емисија „Српски видици“ у регионалном студију темишварске румунске националне телевизије, која траје 25 минута. Међутим, програм телевизије, с обзиром на то да је она регионална, могу пратити само Срби на подручју Баната. Гласила финансира румунска држава, односно ССР, средствима која наменски добија од државе. Србија не учествује у финансирању рада медија.

 Румунска држава финансијски подржава активности српске заједнице окупљене око ССР наменским субвенцијама. Средства су намењена финансирању културних и уметничких програма и покривању трошкова плата запослених у релевантним институцијама. Прошле године субвенције румунске Владе српској заједници износиле су 565.000 евра.

 Поред тога, румунска држава обезбеђује плате и за 40 свештеника Српске православне цркве у Румунији. Иако су односи Српске и Румунске православне цркве традиционално сестрински, један од проблема са којима су се Срби суочили у протеклом периоду јесте потешкоћа повраћаја имовине Српске православне цркве у Темишварској епархији, као и питање повраћаја Макиног дома у Темишвару.

 Неуједначен развој средина у којима Срби у Румунији живе један је од кључних проблема. У томе лежи и један од узрока смањења броја српског становништва. Инвестиције у тим подручјима сасвим изостају, а организованих улагања Србије у те регионенема. Највећи проблем јавља се у подручјима која су удаљена од градских центара.

 Протеклу годину обележило је десетак посета српских званичника Србима у Румунији, најчешће захваљујући активностима које је организовао Савез Срба у Румунији. Најчешћи сусрети су били са представницима Амбасаде, генералним конзулом и министрима који су посећивали Румунију. Приликом сваког сусрета првенствено се говорило о положају Срба у Румунији. Срби из Румуније оцењују сарадњу са институцијама отаџбине као добру, али сматрају да је потребно повезивање са свим институцијама и предлажу оснивање посебног сектора за сарадњу са Србима из региона.

 На међудржавном нивоу односи Србије и Румуније се обично оцењују као добросуседски и пријатељски. Из економског аспекта, један од главних спољнотрговинских партнера Србије јесте Румунија, јер је до маја 2012. у Румунију остварен извоз у износу од 404,3 милиона долара, што ставља ову државу на четврто место у трговинској размени (103).

 У новембру 2011. дошло је до сусрета на најви шем државном нивоу, када је председник Румуније Трајан Басеску посетио Србију, срео се са тадашњим председником Србије Борисом Тадићем, изразио подршку Србији на путу евроинтеграција и потврдио став да Румунија неће признати самопроглашену независност Косова и Метохије (104). Осим тога, дошло је и до сусрета представника војног врха105, као и до обављања заједничких трилатералних војних вежби Србије, Мађарске и Румуније са циљем борбе против поплава које угрожавају становнике трију држава.

 С друге стране, упркос добросуседским односима, Румунија је запретила ускраћивањем подршке Србији за добијање статуса кандидата за ЕУ због спорног „влашког питања“. Након потписивања Протокола о националним мањинама између српске и румунске стране, Румунија је гласала да се Србији одобри статус кандидата. Овакав потез румунске дипломатије био је непријатно изнађење не само за српску јавност већ и за Србе у Румунији (106) иако њихови представници наводе да јавних реакција није било. Осим тога, Румунија је ускратила и подршку Вуку Јеремићу за председавање Генералном скупштином УН и гласала за литванског кандидата. Поред тога, суседски односи су оптерећени и положајем Румунске православне цркве у Србији, али и Српске православне цркве у Румунији.

 Као и претходних година, српски медији су највише извештавали о билатералним односима двеју земаља, а слабо и спорадично о положају српске мањине у Румунији. Веће интересовање за битне догађаје који утичу на живот Срба у Румунији, као што су локални избори и избор за новог председника Савеза Срба, показали су новосадски медији.

 

ЗАКЉУЧАК

Положај Срба у Румунији може се оценити као задовољавајући. Срби уживају сва грађанска и мањинска права гарантована Уставом и законима Румуније. Срби су интегрисани у државне и локалне институције и у друштво у целини.

Једино што и даље изостаје јесте Закон о националним мањинама. Помак ка усвајању овог закона је мали и његово доношење се одлаже већ годинама.

Треба имати на уму да је Румунија прилично погођена економском кризом која је довела до политичких турбуленција у последњих годину дана, те је од почетка 2012. променила две владе, а трећа је изгласана у мају 2012. Осим тога, почетком јула, на иницијативу нове Владе Виктора Понта, Парламент је изгласао неповерење председнику Трајану Басескуу, који је суспендован, а о његовом задржавању на функцији председника одлучиваће грађани на референдуму. У нестабилним економским и политичким условима може се рећи да Срби деле судбину својих суграђана у Румунији.

Највећи проблеми са којима се Срби у Румунији већ годинама суочавају јесу убрзано старење становништва и, како показују прелиминарни подаци са последњег пописа, изумирање српског живља на територији Румуније. Осим тога, битан фактор јесте и процес асимилације, најчешће преко мешовитих бракова. Последица свега јесте смањење броја српских ђака и затварање школа на српском језику.

Доступност информисања на матерњем језику је такође један од проблема.

С друге стране, изостају инвестиције у подручја у којима живе Срби, а која су махом гранична, што доводи у питање њихов економски опстанак. Средства која отаџбина улаже у Србе у Румунији су недовољна, а изостаје и неопходна институционална подршка када је реч о очувању српских школа, сходно томе и језика као једног од основа националног идентитета.

У медијским извештајима у Србији мало пажње се посвећује самој српској заједници у Румунији, а много више институционалним и политичким процесима између двеју земаља, тако да је до информација о стварном животу Срба у Румунији тешко доћи.

 

ПРЕПОРУКЕ

— Појачавање подршке институција Србије активностима Срба у Румунији, пре свега на пољу образовања.

 — Повећање финансијских улагања у очување српског становништва у Румунији и његовог националног и културног идентитета.

 — Развој стратегије улагања у областима насељеним Србима.

 — Дипломатске акције усмерене на очување образовања на српском језику.

 — У међудржавним сусретима у разговору већи акценат ставити на права и положај Срба у Румунији.

 

(Напредни клуб)

 

Ознаке: охридска архиепископија, права срба у региону, Словенија, срби у румунији