Прочитај ми чланак
Београд је град кафића, страсних пушача и имиграната, пише у репортажи новинара Би-Би-Сија Мартина Баклија о главном граду Србије. Историју Београда треба чувати, а непријатне догађаје из прошлости бацити у други план, истиче Бакли.
Реч „Београд“ у сећање призива слике рата и етничког чишћења, речи су којима је новинар Би-Би-Сија Мартин Бакли започео причу о престоници Србије. Међутим, како каже, нови Београд са својим музичким фестивалима, ноћним клубовима, пешачким зонама и продавницама познатих марки, „израња док се Србија припрема да се поново укључи у европске токове“.
„Воз се покварио и замењена му је локомотива. Талас врућине запљуснуо је Балкан, али у спором возу није било воде ни клима уређаја. Оно што је било хладно, међутим, јесте понашање граничара, који су тражили пасоше и ударали печате, без трачка осмеха. Кроз Хрватску, воз је био крцат. Али, пошто смо ушли у Србију, полако се испразнио“, описује Бакли.
„Кад смо коначно стигли у Београд, негде око три сата ујутру, изашло је тек двадесетак путника. Напољу нас је дочекала величанствена неокласична зграда главне железничке станице из 19. века и пси луталице ошамућени од врућине. Станица је близу блока зграда уништених крстарећим ракетама – подсетника на НАТО напад на Милошевићев режим 1999. године“, наводи Бакли.
Новинар Би-Би-Сија наводи да је Београд дуго био један од најкосмополитскијих градова у источној Европи, али је полако губио свој шарм. Његова историја била је изузетно бурна, јер је био капија света иза Европе, пише Бакли.
„То је град кафића, страсних пушача, имиграната, од којих су многи расељени из свих делова бивше Југославије услед недавних ратова и у њему је и даље напето. Али, Београд је и интригантан град, жељан да поново пронађе веру у себе коју је имао у свом зениту. Саграђен око доминантне узвишице на ушћу Саве у Дунав, био је важна римска насеобина“, истиче британски новинар.
„Марина Шибалић, архитекта, одвела ме је на огромну Калемегданску тврђаву, утврду која је видела много сукоба – углавном религијских. И заиста, опсада Београда 1456. године памти се као битка за опстанак самог хришћанства. Хришћани су победили, а потом се Београд четири века налазио између муслиманске и хришћанске доминације и често био освајан, пљачкан и поново подизан. У 19. веку коначно је постао софистицирани главни град независне Краљевине Србије. Али, данас је нераскидиво повезан са распадом Југославије и такозваним етничким чишћењем“, описује Бакли своје искуство у Београду.
„Горак укус после тих догађаја не нестаје. Србија се налази у чекаоници за чланство у ЕУ. У ствари, подршка српске јавности за улазак у Европу пала је на само 50 одсто. Срео сам се са бившим званичником старог режима – зваћу га др Икс. Обучен као човек ЦИА, у тамно плавом летњем оделу шивеном у Америци, љутито говори о Западу који је издао Србе. Инсистира на томе да се Србија можда никад неће придружити ЕУ, и, док му из очију сева мржња, предвиђа пропаст читавог европског пројекта. Наравно, млађи људи желе да се отресу наслеђа те генерације“, каже Бакли.
„Ходали смо врелом Кнез Михајловом улицом, која је сада пешачка зона, и крцата попут центра било ког модерног главног града са продавницама светских модних дизајнера. Кренули смо ка чувеном хотелу Москва да попијемо поподневни чај. Српски колачи су оргијастички кремасти, симболи прошлости града, јер носе имена попут ‘александар шнита’, ‘москва’ или ‘реформа'“, описује новинар Би-Би-Сија.
„Маринина ћерка Ива, која је студирала у Енглеској, рекла ми је да млађи Срби виде себе као грађане света. Правила је планове за ноћни провод, а управо то је један од начина на који српска омладина враћа свој град јер је Београд, за неверовати, постао један од главних европских градова када је реч о проводу. Србија је данас место одржавања два реномирана међународна музичка фестивала, а Београд има велики број ноћних клубова, од којих су многи смештени на сплавовима дуж обала река. Ушће двају река налази се у самом срцу Београда“, пише Мартин Бакли.
(РТС)
