Pročitaj mi članakČetiri nedelje od početka sukoba, slika koja se u početku činila gotovo predvidivom sada deluje znatno složenije.
Kako primećuje nemački list Zidojče cajtung, računica o brzoj pobedi Sjedinjenih Država i Izraela nije se ostvarila. Umesto toga, situacija se pretvorila u svojevrsni strateški zastoj.
Iranski uzvratni udari pokazali su se snažnijim nego što je Pentagon očekivao, a pritisak se, paradoksalno, više ne oseća u Teheranu koliko u globalnoj ekonomiji — naročito u Aziji, gde tržišta reaguju gotovo refleksno na svaku novu informaciju.
A tih informacija, ili bolje rečeno konfuzije, ne manjka. Donald Tramp je izašao sa tvrdnjom o navodnom primirju i petodnevnoj obustavi napada na iranske energetske resurse.
Međutim, iz Teherana je stigao oštar demanti. Predsednik parlamenta Mohamed Bager Galibaf nije birao reči — optužio je američkog predsednika da plasira netačne informacije kako bi uticao na tržišta.
U toj razmeni poruka nema prostora za diplomatiju, barem zasad. Retorika ide u pravcu daljeg zaoštravanja.
U takvom ambijentu, vojni planovi dobijaju novu dimenziju. Prema pisanju Vašington posta, koji se poziva na zvanične izvore, američka vojska razrađuje scenarije za višenedeljnu kopnenu operaciju na teritoriji Irana. Reč je o kombinaciji akcija specijalnih jedinica i pešadije — potez koji bi značio ulazak u znatno rizičniju fazu.
Na terenu se već vide konkretni koraci. Amfibijski brod USS Tripoli stigao je u region. Kako je saopštila Centralna komanda SAD, reč je o vodećem brodu amfibijske grupe koja uključuje oko 3.500 mornara i marinaca, uz podršku transportnih i borbenih aviona, kao i vazdušno-desantnih i taktičkih kapaciteta. Na papiru, impresivna sila. U praksi, mnogi analitičari zastaju i postavljaju pitanje — šta dalje?
Jedan od onih koji ne kriju zabrinutost je penzionisani potpukovnik Danijel Dejvis. U emotivnoj poruci na mreži X, praktično apeluje na predsednika: da ne izda naređenje za kopnenu operaciju.
„Molim vas, recite mi da to neće uraditi…“, napisao je, upozoravajući da bi takav potez mogao imati visoku cenu, bez jasnog operativnog rezultata, ali sa ozbiljnim ljudskim gubicima.
Njegove reči odzvanjaju šire od jedne objave — prizivaju sećanja na dugotrajne i iscrpljujuće konflikte poput Vijetnama ili Avganistana, gde je vojna nadmoć nailazila na granice koje nisu bile vidljive na početku.
U međuvremenu, cena sukoba nastavlja da raste iz dana u dan. I ne radi se samo o brojkama ili tržištima. Čini se da kontrola nad razvojem događaja polako izmiče i Vašingtonu i Tel Avivu.
Ostaje otvoreno pitanje — da li je ovo tek prelazna faza ka još ozbiljnijem razvoju situacije, ili trenutak u kojem bi neko mogao povući ručnu kočnicu, ako je to uopšte još moguće.
