Ploče sa plafona na Odeljenju intenzivne nege Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, srušile su se, kako nezvanično saznajemo, prošle nedelje, kada, na svu sreću, u ovoj prostoriji za lečenje najteže obolelih nije bilo pacijenata. Zgrada Klinike stara je skoro 100 godina, a prema rečima zaposlenih, vapi za renoviranjem.
У Јединици интензивне неге, која је прошле недеље остала без дела плафона, није било пацијената у тренутку када су се срушиле плафонске плоче.
“Последња пацијенткиња отпуштена је раније тог дана, иначе ко зна шта би било са женом. Не знамо да ли ће плафон бити сређен, ни када ћемо поново користити интензивну негу”, каже за Нова.рс један од запослених на овој Клиници.
Након што се обрушио плафон у соби, у којој иначе леже најтежи пацијенти, позвали смо начелницу Одељења за интензивну негу пулмолошких болесника, др Живку Ускоковић, која је одбила да коментарише, али је рекла да су сви пацијенти на – безбедном.
„Не могу да причам о томе, зовите директора! Пацијенти су премештени и безбедни“, кратко је и невољно одговорила.
Како од начелнице нисмо добили детаље о срушеном плафону и генерално стању на њеном Одељењу, по њеној препоруци, позвали смо надређеног, директора Клинике за пулмологију др Михаила Стјепановића, који, међутим, није одговорио на наше позиве, поруке, ни мејлове, до објављивања овог текста. Такође, ни из Управе Клиничког центра нисмо добили одговоре.
Међутим, према речима запослених, са којима смо разговарали, а који су замолили да остану анонимни, Клиника је генерално у лошем стању и до сада се већ дешавало да отпадају делови плафона и на другим одељењима, о чему постоје службене белешке, које Управа одбија да обелодани.
Иначе, ова Клиника добила је недавно “истурено одељење” у делу бивше ковид болнице у Батајници, где је министар здравља Златибор Лончар отворио Службу за палијативну негу, у којој на смену раде медицинари Клинике за пулмологију.
Подсетимо, зграда Клинике за пулмологију Клиничког центра Србије, сазидана је у децембру 1932. године, када се звала Болница за грудоболне. У то време у болницу је могло бити смештено 145 болесника са туберкулозом, а први директор био је проф. др Александар Радосављевић, који је и сам имао ово обољење. После Другог светског рата установа је добила назив Физиолошка клиника, а временом је назив болнице промењен у Институт за плућне болести и туберкулозу. Зграда је заштићена као споменик културе.
Иначе, ситуација са срушеним плафоном на овој Клиници, нажалост, није усамљен случај. Део плафона обрушио се у мају ове године и у КБЦ Бежанијска коса, када је према незваничним информацијама лакше повређена једна медицинска сестра. Претходно је и у априлу, део плафона отпао и у једоњ од болесничких соба Опште болнице Ужице, како је писао Озон пресс. Такође, у Општој болници у Врању, крајем новембра прошле године, пале су две плоче – панела са плафона, а у питању је био нови објекат.
Подсећамо да је само три недеље после пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, када је 16 људи изгубило живот, пао плафон у тек реновираном Клиничком центру Ниш. Како су тада рекли у овом Клиничком центру, у питању је била грешка извођача радова, односно – грешка у монтажи веза.