Dobar narod je onaj koji je šef birao po svom ćefu. O njima predsednik Aleksandar Vučić govori kroz neukusne komentare i ne vidi da bilo gde ima boljih. Oni su niko i ništa. Oni koji su protiv svih koje šef voli, postaju predmet mržnje, ponižavanja i uvreda. Tako ovde idu stvari, sredine nema, šefova mržnja je iskrena, nebitno je da li su deca u pitanju.
У недељу нам је гостојући на ТВ Пинку Александар Вучић онако ноншалантно саопштио да избора неће бити јер да „нема никаквих разлога“. Незахвално је, ако не и немогуће, улазити у мудрост Александра Вучића, али неке логичке и политичке околности тврдоглаво стоје ту где су. Фатализам је веровање у непромењивост онога што је судбина човеку предодредила, а ми наводно ширимо уверење да је наша судбина да живимо у овако трулој земљи. Не ширимо фатализам. Тачно је да, нажалост, још не постоји зацртани пут, штавише, чини се да пут у ствари не постоји. То се већ граничи са безобразлуком.
Председник Републике Србије Александар Вучић гостујући у емисији „Хит твит“ најавио је помиловање девојке која је покушала да се убије због, како је рекао, блокадера згубидана.
U Desimirovcu ima i ovakvih dočeka. pic.twitter.com/XEFhou7Rx6
— Suzana Đorđević (@suzadj) July 13, 2025
– Дете је ушло у пакао. Мајка је скоро заплакала кад је чула да ће дете да јој буде слободно. Који је зликовац измислио да је покушала тешко убиство, а дете покушало да сачува живу главу? – пита Вучић.
Каже да ако му је савест чиста и зна да је урадио правично нешто, онда је најсрећнији на свету. Даље. Једна жена напала је косом грађане током шетње кроз Десимировац, а председник Србије Александар Вучић ју је на телевизији Пинк назвао „дивном“. Житељка Десимировца изашла је и почела да псује колону, вичући: „Ко ми дира Вучића, имам метке за све који дирају Вучића“.
У Нишу је нападнута деканка Филозофског факултета Наталија Јовановић, када је на њу насрнула жена с ножем. Јовановићева је због повреда завршила у болници, како због повреде, тако и због проблема са високим притиском који дошао као последица стреса након напада. Председник Србије Александар Вучић је на телевизији са националном фреквенцијом релативизовао напад ножем на деканку Наталију Јовановић у Нишу, упоредивши га са „сечењем краставца или лука“.
— nista od saradnje (@rekapitulacija) March 30, 2025
„Стиче се утисак да свако може да уради било шта ако подржава Вучићеву политику и да за то прође некажњено“
И дежурне чаршијске задушне бабе једва су дочекале ове скандале да почну са разним објашњењима: да како је то све, у ствари, подли напад на преподобног сиротог Вучића. Али, то нећете прочитати тамо где се пренемажу над тужном судбином председника Србије. Овде је реч о лицемерју, о малограђанској чаршијској нискости, о „политичкој коректности“ у којој се лагати и изостављати оно битно може, само ако је по укусу оне већине која ћути. Све ово долази након стравичног чина Александра Вучића, помиловања чланова Српске напредне странке, који су претукли и поломили вилицу студенткињи у Новом Саду.
Из овог следа догађаја дају се извући неки закључци. Најважнији закључак је да Вучић овако производи све више мангупа из својих редова, јер их охрабрује у мангупирању. Наиме, ако нико не трпи последице за своја мангупирања, онда су остали охрабрени да се мангупирају и праве свињарије: бесплатно је, а можда и некоме забавно. Да је Александар Вучић читао мало више Макијавелија, а мало мање Вебера (кога ионако није разумео), схватио би природу посла државника. Макијавели је опоменуо државнике на владалачки посао. Да треба пре свега мислити на државу, а тек онда на себе; да се треба чувати ласкаваца, а слушати оне који вам говоре истину.