Прочитај ми чланакИако су прве информације о сумњивим бројкама пред локалне изборе доспеле из Бајине Баште, преглед бирачких спискова у 10 места у којима се одржавају локални избори 29. марта, откривају да је ситуација посебно алармантна у Кладову и Мајданпеку, општинама које су протеклих месеци пролазиле испод радара. Простом математиком може се израчунати да у Кладову број бирача премашује укупан број становника за више од 3.000, док је у Мајданпеку разлика већа од 800 бирача, што представља сценарио који у Србији одавно више никога не изненађује. Међутим, ситуација у осталим општинама није много другачија, а саговорници Нове истичу да овакве нелогичности у бирачком списку указују на озбиљне злоупотребе и отварају сумњу да је реч о системској манипулацији која доводи у питање регуларност избора.
У сусрет локалним изборима који ће 29. марта бити одржани у 10 општина широм Србије, политичка сцена ових дана је обележена низом малверзација које бацају озбиљну сенку на регуларност изборног процеса.
Наиме, према подацима из последњег пописа становништва 2022. године, у Кладову има укупно 17.435 становника. Међутим, до проблема долази када се погледа одлука о утврђивању укупног броја бирача у овој општини, који је објављен 14. марта на сајту Републичке изборне комисије (РИК). Према тим подацима, право на гласање у општини Кладово има 21.090 бирача, што је 3.655 више од броја становника у овом месту.
Више бирача него становника у Кладову
Говорећи о овим бројкама, Љубомир Шујерановић, повереник Демократске странке у Кладову за Нову каже да није сигуран како се овако нешто уопште догодило.
“Ми кад смо радили попис, пописивали смо чак и људе који физички нису били ту, него су нам њихови родитељи давали податке. То су људи који су већ дуго у иностранству и тамо раде. Тако да је укупно испало 17.435. Ако томе додате да у општини Кладово, као и свуда, живе деца и малолетни, не постоји никаква опција да може да буде толико више бирача. Очигледно да је то једна лаж како би могло да се манипулише изборним резултатима. Нисмо стручњаци, али према нашим проценама, максимално би могло да буде негде око 14.000 бирача”, каже Шујерановић.
Он додаје да је нажалост, таква ситуација и по целој Србији, али и да нема смисла уложити било какве жалбе, с обзиром на рад институција.
“Те њихове приче да су средили бирачке спискове су неистина. Ја не знам како можемо са тим да се изборимо и увек дођемо до тога да стварно не постоје услови за демократске и слободне изборе. Осим тога, користе се и разне уцене, нарочито у овом крају. Људи добијају привремене послове уговорене на по два или три месеца, што по закону не би смело да се дешава, а код нас то на траје већ десетак година”, истиче наш саговорник и закључује:
“Ја се само молим Богу да се ово не изроди у нешто много горе, зато што ово стварно више нема смисла и избори су тотално обесмишљени. Колико год да се млади људи и ми који смо старији, боримо да се нешто промени, то је јако тешко.”
Исти случај и у Мајданпеку
Ситуација у Мајданпеку је готово идентична. Иако ова општина броји укупно 14.559 становника, број бирача је већи и износи 15.417, што и у овом случају отвара сумњу о изборним манипулацијама.
Весна Мартиновић из Демократске странке Мајданпек за Нову каже да је ова сиуација необјашњива.
“Математику која стоји иза овога ја не знам. Општина би требало да објасни одакле оволики број новонасталих бирача. Ја не видим нове комшије, а овде дуго живим. Ми смо мала општина, сви се углавном познајемо. Територија Мајданпек јесте до једног тренутка била девастирана, неразвијена, разуђена и ненасељена, што наглашавам. Имамо доста људи који живе и раде ван Србије, као и свуда, рекла бих”, објашњава Мартиновић.
Наша саговорница наглашава да су за попуњавање бирачких спискова били ангажовани искључиво људи из Српске напредна странке.
“Шта су они пописивали и шта се налази у изводу из бирачког списка ја не знам, ми нисмо имали прилике то да видимо, јер је нама то наравно било онемогућено. Могу да вам кажем да је на последњим изборима, ситуација била врло слична. Тада је такође било више бирача него становника, тачније 15.763 уписаних бирача”, закључује Мартиновић.
У Бајиној Башти сумњив број малолетних
Бројке у Бајиној Башти нису баш овакве, али свакако указују на потенцијалну манипулацију бирачким списком. Конкретно, у овој општини је 2022. уписано 23.533 становника, док је у одлуци о укупном броју гласаша, РИК објавио списак са 21.462 имена. То би значило да је у Бајиној Башти само 2.071 малолетних особа.
Да су те бројке мало вероватне, за Нову каже и Урош Ђокић са листе “Уједињени за Бајину Башту”.
“Што се тиче бирачког списка у Бајиној Башти, ту је мање-више иста ситуација као и у осталим општинама у Србији. До момента док не будемо имали могућност да управљамо Министарством државне управе и локалне самоуправе, као и подацима МУП-а, ми врло вероватно нећемо знати шта се стварно ради са бирачким списком. Сада, као што знате, Комисија за ревизију бирачког списка ради тек нека два месеца, што није довољно да би се ту нешто озбиљније променило. Оно што је проблем у Србији јесте да се манипулише, односно не примењују се закони такви какви јесу”, каже Ђокић и додаје:
“Закон о пребивалишту је јасан, зна се шта представља пребивалиште и зна се где можете имати пребивалиште. Мада то се код нас очигледно не примењује и то доводи до оваквих решења. Огроман број људи је у дијаспори, огроман број људи који привремено раде у иностранству, па се не одјаве, остану пријављени негде. Огроман број двојних држављанстава, на пример људи из Републике Српске или Црне Горе. Ми немамо никакву евиденцију о људима који код нас имају држављанство, али га имају и у Црној Гори и да ли су тражили отпуст црногорског држављанства.”
Ђокић истиче да су ово неки од разлога. Међутим, како каже, присутна је и манипулација Српске напредне странке.
“Од диктатора слободу добити нећемо, ми је морамо отети. Слобода се увек освајала и добијала, тако да сам свестан да у оваквим условима морамо да их победимо. Судије стају на њихову страну, публика навија, али ми ћемо морати у овом финалу и у таквим условима да победимо”, закључује наш саговорник.
Какво је стање у осталим општинама
Што се тиче осталих општина у којима ће се крајем марта одржати избори, ситуација је врло слична Бајиној Башти.
Бројке су следеће:
Општина Кула има 35.592 становника, од којих њих 33.283, имају право гласа. Слично је и у Књажевцу, где од 25.431 становника, број регистрованих бирача је 22.256. Када је у питању Аранђеловац, ова општина броји 41.297 становника, док право гласа има 36.841 бирача.
Смедеревска Паланка има 42.192 становника, од којих 38.949 има право гласа, док Бор, иако нешто мањи, броји 40.845 становника са 38.511 регистрованих бирача.
Са друге стране, Лучани имају 16.933 становника, а бирача је 14.632. Што се тиче ужичке општине Севојно, тамо је регистровано 6.426 становника, а број бирача је 5.544.
Подсетимо, у данима пред закључење изборних листа, пажња јавности била је усмерена на низ спорова између студентских и опозиционих иницијатива са једне стране и локалних изборних комисија са друге. Представници тих листа тврдили су да су се суочавали са бројним препрекама. Њихова документација је враћана на допуне по неколико пута, често уз нејасна или неоснована образложења.
У појединим општинама дешавало се и да им се онемогући улазак у зграде општина у тренутку када су покушавали да предају листу, док су рокови и термини за пријем документације померани за наредни дан. Све се то одвијало у атмосфери појачаног присуства полиције у општинским зградама, што је додатно подигло тензије око самог изборног процеса.
Манипулације, спорни бирачки спискови и сукоби са изборним комисијама додатно су подигли политичку температуру и отворили питање да ли ће бирачи на крају заиста имати прилику да слободно изразе своју вољу.
