Jedinstvena reportaža oca Saše iz Amerike, koja je kolevka Noći Veštica. Otac Saša iznosi primere koji pokazuju (i nadamo se dokazuju) da proslavljanje Noći Veštica nije bezazlena zabava, već (može da) ima duhovne posledice. Na kraju snimka o. Saša govori o načinima otpora protiv ideologije koja promoviše ovaj „praznik“.

Da li ste znali, verovali ili ne:

4. septembra 2009. godine, u Srbiji (Veliko Gradište) održan je prvi svetski kongres veštica. Tom „svečanom“ prilikom, održana je trka metlom na 100 metara, priprema i degustacija „čarobnih“ napitaka i slične okultističke, paganske gadosti.

Danas u Beogradu punom parom radi „kafić“ pod nazivom „Veštičiji bar“ i to u samom centru grada, u blizini Patrijaršije i Saborne crkve, da ironija bude veća. Na tom jezivom mestu se okupljaju tzv. internet veštice, moderna forma nekadašnjih baba veštičara. Na tom mestu se možete „okrepiti“ napicima krajnje „inspirativnih“ naziva: put do pakla, veštičiji kavez, ukleta magla, sotonin rog itd. Ma, bolesnog iz postelje da digne odma’! Naravno, enterijer „kafića“ je tipično veštičiji, sa satanističkim i okultnim simbolima.

Danas u Beogradu postoje 2 kursa na kojima se „obučavaju“ veštice:

Jedan deluje u okviru ezoteričnog društva „Zlatne zore“.

Drugi deluje u okviru Društva građana za paranormalne veštine.

„Obuke“ za buduće veštice se sprovode daleko od javnosti i naseljenih mesta, najčešće po planinskim kućicama. Traju čak 3 godine a „diplomski rad“ je finalizacija „obuke“.

Kurs se završava ritualnim seksualnim opštenjem „veštice početnice“ i „učitelja“, koji tim činom na sebe preuzimaju uloge boga i boginje. Ne bi me čudilo da su mnoge od naših današnjih „narodnih poslanica“ plastificarno-gumirane spoljašnosti, nepismene neelokventnosti i zakržljalog opšteg znanja, titulari upravo ovih „diploma“.

Čuvajte decu i sebe od duhovno unakaženih ljudi bez samopoštovanja, bez elementarne moralne pismenosti, zastrašujuće plitkoumne povodljivosti i neizlečive gluposti.

Ne želim da u ovoj objavi ne ostavim protivtežu ovom mračnjaštvu, pa ću završiti predivnom novelom vladike Nikolaja Velimirovića, iz knjige „Molitve na jezeru“:

Beše čovek kome je Bog dao da vidi prisustvo Božije u svom životu kroz otiske stopala u pesku.

Čovek je, u gotovo svim etapama svog života, pored svojih tragova stopala u pesku, video tragove još jednih stopala, koja su naporedo sa njegovim hodala.

Međutim, u najtežim periodima njegovog života, kada se suočavao sa najvećim mukama i nedaćama, čovek je u pesku video tragove samo jednog para stopala.

Ogorčen, razočaran i ljut, zavapio je ka Bogu:“U najtežim periodima moga života, u danima mojih najvećih muka i nedaća, nisi bio sa mnom! Bio sam sam i napušten, iako sam čak i tada verovao u tebe i služio ti! Zašto si me ostavljao, kada si mi bio najpotrebniji?!“

Bog mu je blago odgovorio:“Sine moj, na svim onim mestima gde vidiš tragove samo jednog para stopala u pesku, JA SAM TE NOSIO NA RUKAMA…“

Izvor: borba za istinu

Oznake: Noć veštica, satanizam