Pročitaj mi članakDržavni vrh i prorežimski mediji kreiraju narativ o postojanju stranih plaćenika u Srbiji. Tačnije, kako su novinari, pojedine nevladine organizacije i politički neistomišljenici u stvari plaćeni da pokušaju da ruše državu iznutra i svojim aktivnostima preoblikuju javno mnjenje. Ipak, realna situacija je nešto drugačija, zato što je, na kraju krajeva, upravo država najveći strani plaćenik.
Србији прете непријатељи државе, велике силе, страни плаћеници и домаћи издајници, екстремисти из опозиције, „усташе“, „насилници“, „уличари“, „плаћеници“… То су само неке од увреда и оптужби које представници власти и режимски медији у Србији протеклих месеци користе како би дискредитовали студентске протесте. Тачније, како су новинари, поједине невладине организације и политички неистомишљеници у ствари плаћени да покушају да руше државу изнутра и својим активностима преобликују јавно мњење. Ипак, реална ситуација је нешто другачија, зато што је, на крају крајева, управо држава највећи страни плаћеник.
Синтагму „страни плаћеници и домаћи издајници“ прво је изговорио Слободан Милошевић, па су онда, по истом систему као данас, и сви испод њега то понављали као папагаји, укључујући и Војислава Шешеља. То сада исто раде, па у томе и јесте сличност. Током 1996. године сви „прозвани плаћеници“ носили су беџеве на којима је писало „ја сам страни плаћеник“. Сви су се спрдали са тим. А било је и те како гадно. И Славко Ћурувија, који је убијен на Ускрс 1999, био је проглашен за страног плаћеника и домаћег издајника. Вучића уопште не занима да ли ће ићи у ЕУ или не. Он се определио за варијанту очувања сопствене власти.
Дакле, опремање нових просторија Српске напредне Странке (СНС) ове године у Краљеву донирала је Комунистичка партија Кине. У Србији је, иначе, забрањено финансирање политичких странака од стране других држава или страних политичких субјеката. Немачка фондација Конрад Аденауер већ годинама помаже Српској напредној странци, и они су добили милионе евра током година за обуку, тренинге, путовања и свашта нешто. Тако нешто се ради већ годинама. Рецимо, према саопштењу које је проследила ЦРТА, чак 85,7 одсто донација и међународне развојне помоћи није упућено никоме другом до Влади Србије и државним ентитетима.
Разуме се да се режим скрива иза парола о „поштењу“ и „народној користи“, јер да они, као, брину народну и државну бригу уместо опозиције и студената. Знају мајстори новорадикалске демагогије да је најбоље подилазити ниским страстима, што нижим, то боље. Ти исти новорадикали пресвучени у напредњачко одело, међутим, неће се никада запитати за количину и нарочито за порекло пара својих спонзора и пријатеља. Као да су сви заборавили на извештај једног Центра државне безбедности о уништавању документације негде око 5. октобра 2000. – тамо се наводи да је међу првима уништена документација о финансијским злоупотребама једне извесне политичке странке.
Председник државе Александар Вучић изјавио је да студенти који организују протесте, треба да престану да се између себе бију око новца, који добијају „мало споља, мало изнутра“, а овај срамни коментар емитован је у ударном термину у Дневнику 2, на Јавном сервису. Толико о поштењу, лицемерно подучених „бораца за поштење“, оних истих који годинама не плаћају комуналије, живе у вилама на Дедињу, броје туђе паре и вичу да су студенти страни плаћеници. Али, не, заболело их је нешто друго: што су испали глупи у јавности, али то успевају сами, без ичије помоћи.
Нека се избламирају људски до краја и онда смо ваљда мирни.
