Pročitaj mi članak„Frankfurter algemajne cajtung“ donosi tekst pod naslovom „Tramp razotkriva Vučićevu iluziju moći“. Autor analize Andreas Mim u iznuđenoj prodaji NIS-a vidi težak poraz „prividno snažnog predsednika Srbije“.
Na početku teksta autor objašnjava da američkog predsednika Donalda Trampa prati glas da se posle glasnih pretnji uvek povuče. Ali i da to pravilo ne važi uvek:
„Tramp itekako misli ozbiljno. To pre svega osećaju slabi protivnici, poput otetog predsednika Venecuele. Drugi primer je Srbija sa svojim samo prividno snažnim predsednikom Aleksandrom Vučićem. Dugo je izgledalo kao da će se beogradski vladar moći da izbegne zahteve Vašingtona. Međutim, na kraju je morao da popusti, i to bez slanja američke armade u Jadran. Bilo je dovoljno da Vašington još jednom ne suspenduje sankcije protiv najveće energetske kompanije, NIS-a. Suočen sa energetskom krizom i ugroženim snabdevanjem gorivom svojih ionako uznemirenih građana, Vučić je poklekao pred Trampovom pretnjom koja je postala vrlo stvarna. Jer američkom predsedniku je ruski većinski udeo u NIS-u već dugo bio trn u oku, baš kao što Tramp nastoji da ograniči i druge ruske energetske interese. Tu spadaju ograničavanje ruskog izvoza nafte u Indiju, sankcije protiv Gasproma ili prisilna prodaja poslovanja Lukoila američkom investicionom fondu Carlyle.“
Autor napominje da Trampova intervencija u Beogradu menja ravnotežu moći na Zapadnom Balkanu, pošto se smanjuje uticaj Moskve u regionu.
Orban kao dobitnik
„Dobitnik nove energetske podele karata je Vučićev kompija, mađarski premijer Viktor Orban. Energetski koncern MOL iz Budimpešte, koji je pod njegovim uticajem, trebalo bi da postane novi većinski vlasnik NIS-a, ukoliko Amerikanci daju saglasnost — a za sada sve ukazuje na to. MOL i dalje dobija gas i povoljnu naftu iz Rusije. Sa NIS-om u portfoliju, Mađari bi dominirali tržištem nafte na Zapadnom Balkanu. Investitori s tim povezuju velika očekivanja. Od kada su se pojavile prve glasine o preuzimanju, cena akcija MOL-a porasla je za trećinu.“
U tekstu se podseća da „neliberalni“ Orban ima dobre odnose i sa Trampom i sa Putinom, te da se u Evropskoj uniji protivi svakom pokušaju slabljenja Rusije.
„Njegova bliskost sa Moskvom izaziva nezadovoljstvo unutar Unije. Španija i Rumunija su zbog toga mađarskim investitorima uskratile mogućnost ulaganja u železničke i energetske kompanije. Eon je morao da odloži prodaju rumunske ćerke-firme. Ipak, ulazak u NIS predstavlja Orbanov veliki uspeh. Uz njegovu pomoć Rusija ostaje u igri kao snabdevač naftom i gasom. Osim toga, protiv plana EU da zabrani uvoz energije iz Putinove države, Mađarska namerava da pokrene postupak pred Evropskim sudom pravde.“
U tekstu se napominje da će u Mađarskoj biti održani izbori pre nego što sud donese odluku, i da od njihovog ishoda u aprilu zavisi „koliko dugo će države u centru Evrope još puniti rusku ratnu kasu uvozom nafte i gasa“.
„Sa Vučićem to se čini sve manje mogućim“
Potom sledi dodatna analiza pozicije Vučića u ovom energetskom pokeru: „Uprkos Orbanovoj distanci prema EU, ironičan je obrt da Vučićevo oslanjanje na Orbana znači približavanje Evropskoj uniji, čija pravila važe i za MOL. Jedan potez pera iz Vašingtona vratio je vladara u Beogradu, koji je sebe video kao ravnopravnog sa predsednicima Rusije i Kine, u stvarnost: Vučić je vladar male zemlje sa usporenim privrednim rastom, ranjivim pravosudnim sistemom i stanovništvom koje mu se toliko snažno suprotstavlja da je morao da obeća vanredne izbore.“
Autor podseća da je Srbija od 2012. godine kandidat za članstvo u EU i da kao najveća zemlja Zapadnog Balkana, ima ključnu poziciju u regionu.
„Brisel bi trebalo da zadrži tu perspektivu, ali da se osloni na političare koji taj cilj ozbiljno shvataju. Sa Vučićem, koji godinama dominira političkom scenom u Beogradu, to se čini sve manje mogućim. On ne samo da je potrošio poverenje kod velikog dela sopstvenog stanovništva, već i sav kredit koji mu je Evropska unija ikada dala.“
