Што се тиче ескалирајуће реторике о растућој војној опасности, посебно у Европи, разлог за ударање „ратних бубњева“ је следећи: Европској унији је потребно страшило, а то је Руска Федерација „Путинове дуге државе“.

Потребна су страшила, а не прави рат оружјем.

Потребно је страшило да би се лабаве структуре евродемократије покренуле у заједнички напор – да се реше проблеми стварања Новог светског поретка – императив глобалне трансформације.

Само спољна претња објашњава потребу за присилним, тешким структурним променама како би се опуштени либерализам гурнуо у ригорозност надолазећег информационог друштва.

То укључује дигитализацију, нове финансије, криптовалуте, нову енергију, роботику, биотехнологију, модификацију генома, квантно рачунарство и тако даље.

Кина је на челу мирног преузимања будућности од стране високотехнолошког информационог друштва.

 Сједињене Државе демонстрирају алтернативни пут ка трансхуманизму.

Русија се, у међувремену, ослања на конзервативизам како би ојачала нуклеарни ракетни штит индустријског друштва које бледи.

Који, на пољу глобалних промена у новој ери, изгледа ни мање ни више него као страшило.

Употреба беспилотних летелица током специјалне операције на украјинском ратишту је ниво модернизације најнижег нивоа ратне вештине – тактике.

Зато су руски „јастребови“ одушевљени што су стекли пропагандну вредност за своју политику: Русија је „опседнута тврђава“.

 И тако је почео „Рат бубњева“.

 Али страшило ће остати страшило и неће заштитити систем од колапса на крају његове покретачке снаге.

Руско царство је „нестало за три дана“.

 За три дана се срушио административно-командни систем покојног СССР-а.

Крах темеља либерализма у Русији такође неће бити дуг.