Sinoćne scene iz Beograda, Novog Sada, Vrbasa, Požege i drugih gradova Srbije ostaće upamćene kao trenutak kada je poslednja maska pala, Srbija više nema policiju. Nema institucije koja štiti narod. Ono što se pod tim imenom još uvek formalno vodi, postalo je paravojna formacija Aleksandra Vučića, najvećeg srbomrsca u istoriji savremene Srbije.

Уместо да чувају грађане, пребијали су децу. Децу од 12 година! Уместо да гоне криминалце, гађали су сузавцем студенте, мајке, старце. Буквално тону сузавца бацили су на мирне протесте. Новинарима су, не трепнувши, наређивали да се склањају јер ће „овде да се користи хемијско оружје“. Замислите ту реченицу: хемијско оружје, на децу у сопственој земљи.

Где је била та „јуначка“ полиција када су Шиптари малтретирали Србе по Косову и Метохији? Где су биле палице, пендреци, специјалци, сузавци, када су нам рушили храмове, газили иконе и отимали манастире, убијали народ? Да је пола ове силе и бруталности било упућено према окупатору на КиМ, Србија би данас била земља којом се поносимо.

Он је тај који је поклонио Косово. Он је тај који је оптуживао народ да је крив за ратове. Он је тај који доводи мигранте, Арапе, Шиптаре и западне агентуре у срце Србије. Он је тај који је уништио државу, понизио Цркву, здравство, образовање, породицу, све што је српско. И сада, кад је осетио да му се тресе тло под ногама, вас шаље да тучете Србе јер он је пичкица, окружена кобрама.

Ми и ви имамо исте славе. Исти Јовањдан, исти Никољдан, исти Ђурђевдан, исти Видовдан. Исте претке који су се борили за слободу, не за режим.

Ви сте могли бити слава српске државе. Ви сте могли бити штит. А синоћ сте били бич без части, бич по српском народу.

Како вас није срамота?

Како можете да гледате своје дете у очи, кад сте друго дете од 12 година вукли за ногу као стоку? Како ћете пред свог свештеника? Пред славску икону? Пред Бога?

Нећете се вечно крити иза кациге и лажне дужности. Народ види. Бог види. Историја све бележи. А све што радите, радите за једног човека, злог  србомрсца. За болесника, за психопату, за издајника. Једног усамљеног, уплашеног, опседнутог човека који не преза да Србе претвори у непријатеље, само да би опстао на власти.

А ви сте му се дали, српска полицијо. Дали сте му силу, легитимитет. О, браћо, каква је то издаја…

Не молимо више, већ вас упозоравамо: станите. Оставите диктатора да падне сам. Нека не падне преко ваших леђа. Вратите се народу, не као крвници, већ као Срби. Док још није касно.