Pročitaj mi članakU ovom vremenu koje nazivamo „demokratijom“ i „slobodom“, postoji jedna stvar koja je postala sve očiglednija, nedostatak kritike. Kritika, koja je nekada bila osnov svakog naprednog društva, danas je zabranjena, a ona koja je dozvoljena često je dirigovana. Korumpirani veleizdajnici koji vladaju danas u Srbiji stvorili su atmosferu u kojoj svaku kritiku vlasti vide kao napad na državu, a svaku pomoć studentima kao podršku stranom plaćeniku.
Када се критикује власт, одмах сте етикетирани као „страни плаћеник“ или „нациста“. Када се критикују студенти или активисти који протестују, одједном сте „ћаци“ и „Вучићев“. Ове етикете су паушалне и без стварног смисла, а у ствари су само начин да се дискредитује свако ко се усуди да постави питање власти, неуспеха система или промашаја опозиције и студената.
Истинска критика је предуслов за напредак. Без критике, друштво је као биљка која не добија довољно светла и воде да расте. Нажалост, данас у Србији, као да постоји правило да је свако ко износи конструктивне критике против било ког аспекта друштва, власти, опозиције, професора, студената, аутоматски непријатељ. Логика која се користи је апсурдна, ако критикујеш власт, онда си против државе, а ако критикујеш студенте, онда си против народа. То не може бити истина, јер критика је неопходна да бисмо побољшали оно што је неуспешно, да бисмо разоткрили неистине и да бисмо исправили погрешне кораке.
Савремено друштво требало би да буде засновано на слободи изражавања и праву на критику. Ако не постоји простор за критику, то значи да друштво не разматра своје мане и не покушава да их исправи. Ми смо, нажалост, у друштву где критика постаје све ређа, где они који износе своје мишљење без политичког мотива, уместо да буду поздрављени као они који помажу у изградњи бољег друштва, постају мета напада.
Не смемо дозволити да нас поново преузме еуфорија која нас је довела до данашње ситуације. Ако изгубимо способност расуђивања, ако дозволимо да нас воде аплаузи, празне речи и политичке манипулације, могу нам се десити далекосежне и катастрофалне последице. Србија не може поново да падне у исту замку, може нам се дестити још гори велеиздајник од Вучића, премда до сада мајка на овим просторима још није родила издајника његовог капацитета. Он не само да је потпуни издајник националних интереса, већ је и мајстор у манипулацији масама, чији циљ није будућност земље, већ само одржавање његовог личног и политичког монопола.
Нећемо променити ову земљу ако наставимо да гледамо ка једном лидеру који ће доћи и све решити. Систем који тренутно влада Србијом, као и друштвене структуре које су на власт довеле Александра Вучића, неће се променити ако се ослонемо на личне фигуре, па ма колико их звали „лидерима“. Лидер је лако корумпиран, лидер може да буде лако срушен, али када постоји организована структура, када је све у рукама колектива, онда постоји прави механизам отпора који може да се супротстави сваком виду манипулације.
Треба нам конкретан програм, детаљна стратегија за сваку област друштва: од образовања, преко здравства, економије, до правде. Сваки сегмент живота у Србији мора да има решење које не зависи од једног човека, већ од озбиљне, дугорочне и планиране акције коју ће водити група људи, независна од личних интереса и политичких манипулација. Ако не постоји заједнички циљ и ако се све ослања на једну особу, ниједан систем неће бити одржив.
Образовање: Програм треба да се фокусира на реформу образовања која ће ослободити младе од политичког утицаја и корупције. Уместо да се стварају политички подобни кадрови, потребно је образовати креативне и критички настројене умове, који ће бити носиоци будућих промена.
Здравство: Решење за здравство није само повећање плате лекарима, већ прелазак на ефикаснији и праведнији систем. Потребно је реформисати здравствени систем тако да не буде под утицајем фармацеутских гиганата и корупције, већ да буде доступан свим грађанима.
Економија: Србија мора да се ослободи зависности од страних кредитора и интервенција великих корпорација. Потребан нам је економски модел који није заснован на профитирању од сиромаштва народа, већ на стварном развоју домаће производње и подстицању малих и средњих предузећа.
Правда и правни систем: Наш правни систем мора да буде независан и да буде у служби народа, а не да буде инструмент у рукама политичких елита. Тужилаштво и судови морају бити очистени од политичког утицаја и корупције, а кривични прогон мора бити неутрални и поштоваће права свих грађана.
Ако наставимо да трагамо за лидером, само ћемо ући у нови круг који ће поново створити ситуацију у којој ће један човек бити изнад свих. Ако се определимо за организацију, ствараћемо систем који неће зависити од индивидуалних манипулација, већ од снаге и воље народа као колектива. Људи су најјачи када се уједине и делују као целина, а не када се ослањају на једну личност која на крају увек постане мета.
Треба нам организација која ће се борити за правду, која неће бити зависна од власти и која ће бити истински представник интереса народа. Наша будућност не може зависити од једног човека, већ од свих нас који се залажемо за промену. Србија мора да се пробуди из ове деспотске летаргије и поново узме своју будућност у своје руке.
Нада Гладовић
