Pročitaj mi članakStudenti su uz inicijalni paket zahteva za borbu protiv korupcije i utvrđivanju odgovornosti za pad nadstrešnice u Novom Sadu, na sto transparentno izbacili novu kartu – donošenje Zakona o lustraciji i Zakona o poreklu imovine.
Budući članovi Pokreta Moba su davnih godina zagovarali donošenje ovih zakona, počevši od Dragana Radovića 2013, Miroslava Paravinje 2023, pa do Branka Dragaša i cele Mobe na prvoj javnoj konferenciji 2024. (https://www.bing.com/videos/search?q=pokret%20moba&view=detail&mid=7A62CD0AE415F377354C7A62CD0AE415F377354C&ajaxhist=0).
Domaćoj javnosti prilično je nepoznato da je 2003. godine „Žuta“ koalicija donela „Zakon o odgovornosti za kršenja ljudskih prava od 1976.“, koji je dobio kolokvijalno ime „Zakon o lustraciji“. Potpuno neshvatljivo, rok primene zakona je oročen na deset godina od dana donošenja! Očito proforme donet, bez ikakve konkretne primene i rezultata, mrtvo slovo na papiru.
Posebna perverzija tog zakona bila je odredba iz člana 8/3 – „Isključenje odgovornosti za kršenje ljudskih prava – Izvršena davanjem informacija Bezbednosno-informativnoj agenciji ili ranijoj odnosno drugoj odgovarajućoj službi, u izjavi prilikom saslušanja u policiji, odnosno zadržavanja u policiji, zatvoru ili pritvoru“.
Drugim rečima, ko god se pozvao na to da je sarađivao sa Udbom i policijom, bio je izuzet od primene tog zakona o lustraciji. To je Udbinim i policijskim saradnicima dalo potpuni imunitet i širom otvorena vrata da nekažnjeno nastave da rade sve ono do čega smo danas došli.
Naravno, Udba, policija i pravosuđe su se posledično neraskidivo ulančali i tako stekli dodatni neograničeni imunitet i moć. Inicijalna crveno-crna koalicija smrti i potoka krvi Krajina, sankcija i inflacije, ulančala se sa novodošlim „Žutim Kmerima“ i onda su zajednički nastavili da satiru Srbiju, da bi potom opet zamenili čelne uloge i krenuli u dalje pustošenje Srbije.
Zašto „Žuti Kmeri“ nisu lustrirali inicijalnu crveno-crnu koaliciju smrti i potoka krvi? Zašto su i pored prodaje Miloševića i ostalih Haških osuđenika, politički preživeli svi socijalisti, julovci i radikali?
Zato što su žutare bile gladne, žedne i potpuno neobrazovane i nespremne da preuzmu efikasno rukovođenje državom. Tu treba dodati i apsolutnu zavisnost i podređenost stranim službama, sve zajedno lopovi i izdajnici koji su nastavili Miloševićevom utabanom stazom. A da se ne bi sapleli na toj stazi trebali su im bivši Miloševićevi pipci – socijalisti, julovci i radikali, Udba, pravosuđe i policija. Tako je najgore od svih zala preživelo petooktobarske promene i inkorporirano u žuto tkivo. Pojedinačni ispadi tipa atentat, „Sablja“, „Legija“, poslužili su disciplinovanju i priznavanju autoriteta žutim vođama.
Tipičan primer je tzv. „Severa Kosova i Metohije“. Srpski parapolitičari, „rodoljubi i patriote“, koji su instant preletali u nove tabore. Tako su bivši „tvrdi radikali“ i „Koštuničini ljudi“, listom ekspresno prešli u žute redove, a potom još brže u tzv. „Srpsku listu“ i „Kosovu“. Ti preleti radi ćara su se završili tvrdim prizemljenjem u „Republjik Kosova“. Prepuni džepovi su im znatno amortizovali tvrdo prizemljenje, a javna je tajna da su svi iz te garde sada truli bogataši u „ostatku“ Srbije. Nastavljaju da sisaju dve majke, pa dok traje – traje.
Ostali preletači i kameleoni, dobili su pouzdano utočište u raznim novorođenim Udbinim pudlicama, pa su svi zajedno postali vampiri trenutne vladajuće koalicije i krenuli da sisaju sve što se iz Srbije isisati može.
Zato, bez sveopšte horizontalne i vertikalne lustracije nema demokratije i nema napretka Srbije!
Šta je lustracija?
Iako bi to možda bilo pravedno, u duhu običajnog prava i u srži hrišćanstva, oko za oko, zub za zub, lustracija ne znači osvetu, već pravosudno procesuiranje radi utvrđivanja odgovornosti svih nosilaca bivših javnih funkcija, naročito onih koji su bili povezani sa zloupotrebom moći, represijom, političkim progonima i kršenjem ljudskih prava, a pre svih partijski moćnici i njihovi pipci u Udbi, policiji, pravosuđu, državnom rukovodstvu i ostalim državnim strukturama, uključujući i parakriminalne partijske strukture tipa „lojalisti“.
I to sve od 1976/77. pa do danas.
Pokret Moba smatra da horizontalnu i vertikalnu lustraciju treba voditi u dva pravca – krivična odgovornost i bogaćenje. Zato smo odavno promovisali i promovišemo da pored Zakona o lustraciji i Zakona o konfiskaciji neopravdano stečene imovine, treba doneti treći pravni akt, Zakon o nečasnom otpustu iz službe.
Dakle, Pokret Moba se jasno i transparentno zalaže za donošenje tog trećeg, „vezanog“ zakona, Zakona o nečasnom otpustu i poziva studente i sve građane Srbije da i ovaj zakon uvrste u svoje zahteve.
Vreme je da se uvede novo sveto trojstvo – krivica, konfiskacija, nečasni otpust!
Dolazi vreme svođenja računa. Moba nastavlja da govori rešenjima i čeka odjek. Greške se ne smeju ponavljati.
Do sada je odjeknuo Mobin poziv na oslobađanje od profesionalnih političara, uvođenje direktne demokratije, formiranje narodnih zborova, donošenja Zakona o lustraciji i poreklu imovine i konfiskaciji, a odjeknuće i Mobin predlog donošenja Zakona o nečasnom otpustu.
Poseban javni eho Pokret Moba stvara izgovaranjem – mafija ne gubi izbore! Ako se traži raspisivanje izbora, onda moraju biti raspisani u skladu sa Ustavom i zakonima na snazi. Nikakva kozmetika ne dolazi u obzir! AP KiM je neotuđivi i sastavni deo Republike Srbije!
I ne dolazi u obzir kontaminacija buduće „Studentske liste“ bilo kakvim drugim imenima osim studentskih. Sve ostalo je siguran put u propast.
Pokret Moba ima i ponudila je rešenja za sve gore navedene situacije. Okrugli sto za usklađivanje prioriteta na putu oslobođenja Srbije je imperativ.
