Прочитај ми чланакПредседник Србије Александар Вучић представио је Националну стратегију „Србија 2030“, документ којим власт најављује велике инвестиције, раст плата и пензија, као и убрзан економски развој земље у наредној деценији. Према најавама са представљања, вредност планираних улагања износи око 17 милијарди евра до 2030. године, док би укупан износ инвестиција до 2035. могао да достигне чак 48 милијарди евра, не рачунајући средства за војску и полицију.
Председник је поручио да Србију у наредним годинама очекује раст животног стандарда, наводећи да би просечна плата до краја деценије могла да достигне око 1.700 евра, док би пензије требало да буду око 750 евра. Вучић је изнео и политичку визију да Србија до 2035. године постане чланица Европска унија, уз напомену да ће за тај циљ бити неопходно убрзати реформе.
На презентацији су најављени бројни инфраструктурни и развојни пројекти, међу којима су изградња ауто-пута „Вожд Карађорђе“, као и брзе саобраћајнице „Бачки Брег – Српска Црња“, познате као „Осмех Војводине“. Говорећи о улагањима у здравство, председник је навео да се планирају значајна средства за модернизацију болница у више градова, укључујући Ужице, Чачак и Шабац.
Посебан део плана односи се на технолошки развој. Према најавама, Србија ће у наредном периоду више улагати у развој вештачке интелигенције, као и у индустрију напредних технологија, укључујући и производњу хуманоидних робота.
Током представљања стратегије, председник је кратко говорио и о Косову и Метохији, наводећи да ће држава наставити да помаже српски народ у покрајини, као и да је у плану изградња брзе саобраћајнице ка Косовској Митровици. Он је истакао да, упркос бројним критикама, грађани Србије данас живе боље него икада раније.
Међутим, одмах након представљања плана уследиле су и критике. Економиста и опозициони политичар Душан Никезић оценио је да је стратегија „Србија 2030“ пре свега списак амбициозних обећања без јасног економског упоришта. Он је подсетио да је власт и раније представљала сличне програме развоја, који, како тврди, нису донели очекиване резултате.
Према његовим речима, грађанима није пресудан номинални раст плата, већ реална куповна моћ. Како је навео, у претходним годинама цене основних животних намирница, енергената и комуналних услуга често су расле брже од плата и пензија, што је значајно утицало на животни стандард.
Стратегија „Србија 2030“ тако је већ на почетку изазвала подељене реакције у јавности. Док власт истиче да је реч о амбициозном плану развоја који треба да донесе нови економски циклус и већи стандард грађана, критичари упозоравају да ће прави резултати зависити од реалних економских показатеља, а не од обећања у дугорочним плановима.
