Прочитај ми чланакПрема најновијим климатским подацима Европског центра за средњорочне временске прогнозе, постоји могућност да се касније ове године развије снажан, па чак и супер Ел Нињо, који би по интензитету могао да буде међу најјачима у историји.
Ел Нињо је климатски феномен који настаје када се површинске воде у екваторијалном делу Тихог океана знатно загреју. То загревање мења уобичајене обрасце кретања ваздуха и падавина широм планете, због чега може изазвати суше, поплаве, јаке олује и рекордне врућине у различитим деловима света. У случају ретких супер Ел Нињо епизода, које се јављају отприлике на сваких десет до петнаест година, последице могу бити још снажније и дуготрајније.
Према наводима стручњака, током оваквих догађаја температура мора у кључном делу Пацифика прелази два степена Целзијуса изнад просека, што снажно утиче на атмосферске прилике. То може довести до чешћих топлотних таласа, измене распореда обилних падавина и суша, као и до промена у кретању тропских олуја.
Климатски научници упозоравају да постоји све већа могућност да би овогодишњи Ел Нињо могао додатно да погура глобалне температуре ка новим рекордима, нарочито током 2027. године. Према проценама, температуре би могле почети да расту већ током 2026, док би 2027. могла постати најтоплија година у историји мерења.
Снажан Ел Нињо обично смањује услове за развој урагана у Атлантику, јер јаки ветрови у вишим слојевима атмосфере отежавају њихово формирање. Ипак, метеоролози напомињу да је и један снажан удар на копно довољан да сезона остане упамћена као веома опасна.
Последице овог феномена могле би да се осете широм света. Западни део Сједињених Америчких Држава могао би да има топлије лето од просека, док би неке тропске земље могле бити погођене тешким сушама и екстремним врућинама. Више тропских циклона могло би да се развије у Пацифику, док би их у Атлантику могло бити мање. Суша би могла погодити Аустралију, Индонезију, делове источне Африке и Карибе, док су обилне кише могуће у Перуу и Еквадору.
Када је реч о Србији и широј регији, снажан Ел Нињо могао би да донесе веома нестабилне временске прилике, са могућим последицама по пољопривреду и инфраструктуру. Крајем зиме и почетком пролећа ослабљен поларни вртлог могао би да изазове нагле продоре хладног ваздуха, што повећава ризик од пролећног мраза и штете у воћњацима и виноградима.
С друге стране, топлије Јадранско море, у комбинацији са већом влагом у ваздуху током прелазних годишњих доба, нарочито у јесен, могло би повећати ризик од интензивних локалних падавина и бујичних поплава. Само лето, међутим, могло би бити сушније него иначе, уз дуготрајније топлотне таласе.
Иако климатски модели тренутно указују на велику вероватноћу развоја Ел Ниња, стручњаци упозоравају да су пролећне прогнозе мање поуздане због такозване пролећне баријере предвиђања. У прошлости се већ дешавало да модели најаве снажан Ел Нињо који се касније ипак не развије.
