Европа се већ видела као победник, али та слика можда неће дуго трајати. Након изборног пораза Виктора Орбана у Мађарској, у Бриселу и великим европским престоницама завладало је расположење које више личи на славље него на опрезну процену.

Ипак, немачки политиколог Александар Рар упозорава да би управо та еуфорија могла да се покаже као кратког даха и да се политичка динамика у Европској унији мења брже него што многи очекују.

У центру пажње је нови мађарски лидер Петер Мађар, чија победа је дочекана као сигнал да ће ЕУ лакше долазити до консензуса. Према информацијама које преноси Политико, део европских политичара верује да ће уклањање Орбана са власти отворити простор за убрзано доношење одлука.

Међутим, већ сада се назире другачија реалност: Орбан није нестао са политичке сцене, већ прелази у опозицију са озбиљним утицајем, док Мађар, иако представља другачији политички стил, не планира да потпуно прекине са досадашњим курсом.

Александар Рар указује на то да се тренутни осећај снаге у Европи темељи на претпоставци да су „проблематични лидери“ склоњени или ослабљени.

У тој логици, сматра се да се Роберту Фицу може додатно извршити притисак, као што се већ дешавало, и да ће остали лидери следити заједничку линију.

Уз то, процене су да Доналд Трамп губи утицај на Блиском истоку и кредибилитет на међународној сцени, што додатно учвршћује уверење да Европа улази у период стабилније контроле над сопственом политиком.

Али када се загребе испод површине, слика постаје знатно сложенија. Рар подсећа да су политички циклуси у Европи спори, али неумољиви: либералне и десне снаге смењују се у таласима, а свака држава носи сопствене интересе који не могу лако да се уклопе у јединствену стратегију. У том контексту, већ се назиру догађаји који би могли да промене однос снага.

У Немачкој се у другој половини године одржавају покрајински избори на којима би, према проценама, могла да победи опозициона Алтернатива за Немачку.

Истовремено, у Француској се приближавају избори на којима Емануел Макрон неће учествовати, а његова политичка структура већ показује знаке распада.

Процене иду толико далеко да се говори о готово 90 одсто шансе да ће победу однети Национални фронт Марине ле Пен или кандидат из тог политичког круга. Ако се то догоди, Француска би могла постати још тврђи изазов за Брисел него што је то била Мађарска под Орбаном.

У таквом окружењу, Петер Мађар ће морати да балансира између очекивања ЕУ и реалних потреба мађарске економије.

Иако ће покушати да поправи односе са Бриселом и приближи се кључним партнерима попут Пољске и Немачке, његова политика неће бити идентична линији најтврђих европских држава. Не очекује се отворено супротстављање, али ни потпуна усклађеност.

Посебно је важно питање енергетике. Мађарска нема луксуз да прекине везе са Русијом, што значи да ће наставити куповину гаса и нафте, без обзира на политички притисак.

Управо ту се види континуитет са политиком Виктора Орбана, који, како Рар наглашава, остаје значајан фактор и из опозиције. Његово присуство ће стварати додатни притисак на Мађара да не прави радикалне заокрете.

Мађарска би тако могла да заузме позицију сличну државама попут Словачке, Хрватске или Грчке – земљама које формално следе европску линију, али остављају простор за прагматичну сарадњу са Русијом када је то у њиховом интересу. Такав модел не одговара у потпуности Бриселу, али је реалност са којом ће морати да се суочи.

У целој причи не треба заборавити ни унутрашњи фактор у Мађарској. Према речима новинара Габора Стира, грађани нису гласали за Мађара из уверења, већ пре свега против Орбана, уморни од дугогодишње власти исте политичке структуре.

То значи да нова власт нема чврст идеолошки мандат, већ крхку подршку која се лако може променити.

И док европски лидери тренутно виде ситуацију као своју победу, низ предстојећих избора и политичких померања указује да би се карта могла поново поделити.

Ако се промене у Немачкој и Француској заиста догоде, садашња равнотежа у ЕУ могла би да се преокрене, а питање које остаје отворено јесте да ли је пад Виктора Орбана заиста крај једне политике – или само увод у њен повратак у новом облику.

Извор: webtribune

Ознаке: Виктор Орбан, европа, Емануел Макрон, Фридрих Мерц