Pročitaj mi članakMark Dutro ( Marc Dutroux) je belgijski ubica i siledžija. On je više dece i tinejdžera starosti 8 do 19 godina, kidnapovao i seksualno zlostavljao, saučesnik mu je bio i Bernard Vajnštajn (Bernard Weinstein), kao i mnogi drugi. Često je bio kažnjavan za mnoga krivična dela, kao i silovanja, ali i šverc automobila i droge.
Марк Дутро ( Marc Dutroux) је белгијски убица и силеџија. Он је више деце и тинејџера старости 8 до 19 година, киднаповао и сексуално злостављао, саучесник му је био и Бернард Вајнштајн (Bernard Weinstein), као и многи други. Често је био кажњаван за многа кривична дела, као и силовања, али и шверц аутомобила и дроге.
Такође је и две жене старости 17 и 19 година сексуално злостављао и убио.
У времену док је био у затвору две осмогодишње девојчице су умрле од глади у његовом подруму, а његова тадашња супруга Мишел Мартин (Michelle Martin), је осуђена за саучесништво. Она је данас на слободи, док Марк очекује помиловање и нада се да ће бити ослобођен.
Марк Дутро је ухапшен 1995. године, мада је и раније имао поприличну криминалну каријеру, која се углавном тицала сексуалних деликата. Као и много пута пре тога, бива ослобођен све до 1996. године. Тада су у подруму његове куће пронађени лешеви две осмогодишње девојчице, Ан и Ефје.
У тренутку хапшења полиција налази у кући и дванастогодишњу Сабину Дарден и четрнаестогодишњу Латицију Делхез, које је Марк киднаповао. Сабину 28. маја 1996. године, а Латицију 9. августа исте године. Девојчице су биле на срећу живе и здраве. Марк тада признаје да је девојчице киднаповао за неке особе, чији идентитет није одао, или није смео, само је рекао, да су те особе налогодавци и из вишег друштвеног слоја са високом протекцијом! Чињеница да је Марк раскошно живео и имао пуно новца, ствара сумњу да је радио за посебну клијентелу. На његов рачун у банци су пристизали поприлично високи износи новца. Ко је упалићивао тај новац и због чега?!
Белгијско правосуђе није успело да то открије, или им није одговарало?! Ко кога овде штити?!
Године 1998. године, Марку успева бекство, отима полицајцу пиштољ и бежи. Међутим убрзо након само 4 сата, га проналазе и поново хапсе. Оно што је занимљиво и екстремно шокантно, је чињеница да је у судском процесу, најмање 27 сведока настрадало на мистериозан начин. Забрињавајуће је и то, да за белгијско правосуђе и истражне органе тако нешто није било чудно, па се све убрзо заташкало и завршило. Марк Дутро је 2004. године осуђен на доживотну робију, док је његова супруга Мишел осуђена на 30 година, јер су девојчице Ан и Ефју умрле од глади у подруму њихове куће, у њеном присуству, док је Марк био у затвору. Мишел је у међувремену ослобођена и налази се у једном од манастира у Италији. Маркова жалба је тренутно на разматрању, па би ускоро могао да се нађе и он на слободи.
Након што је Марк ухапшен, тадашњи министар унутрашњих послова даје оставку, Јохан Ванде Ланоте (Johan Vande Lanotte), као и министар правде Стефан де Клерк (Stefaan De Clerck), и шеф полиције Вили Деридер (Willy Deridder). Занимљиво је да је приликом хапшења Марк изјавио, “ Срећан сам да видим у какав сам хаос гурнуо Белгију.“ У Белгији је у то време народ био поприлично шокиран и кроз јавне скупове је изражавао незадовољство. Све ово оставља утисак неспособности белгијског правосуђа или огромну моћ некога, да све то спречи и заташка.
Погледајте списак настрадалих, пре и за време судског поступка и закључите сами колика је моћ потребна да се изведе овако нешто?
Списак мистериозних смрти сведока и осталих учесника у судском процесу:
•
4. јули 1995, Александре Госелин (Alexandre Gosselin), комшија од Бернарда Вајнштајна, умире.
•
25. август 1995, Гај Гебелс (Guy Goebels), инспектор, који је радио на случају киднаповане деце, Јулије и Мелисе, извршава самоубиство у свом стану службеним пиштољем.
•
Новембар 1995, Бернард Вајнштајн (Bernard Weinstein), саучесник са Марк Дутроум, Марк га трује.
•
5. новембар 1995, Бруно Таглиаферо (Bruno Tagliaferro), отрован, требао је да сведочи против Марка.
•
2. април 1995, Жан Пол Тиминјау (Jean-Pol Taminiau), нестаје, имао је гаражу у близини Марковог изнајмљеног хангара. Годину дана након нестанка проналазе Тимијаново стопало.
•
26. јули 1995, Франсоа Рејскенс (Francois Reyskens), непосредно пред суђење га је прегазио воз.
•
21. фебруар 1996, Симон Понселет (Simon Poncelet), полицајац, радио на истрази у вези са шверцом аута, за које се теретио Марк, бива пронађен за време ноћне смене у својој канцеларији убијен.
•
22. август 1996, Мишел Бинон (Michel Binon), самоубиство.
•
5. децембар 1996, Мишел Поиро (Michel Poiro), власник ноћног клуба, убијен из ватреног оружја, пре него што је требао да се сретне са родитељима киднапованих девојчица, Јулије и Мелисе.
•
5. март 1997, Јозеф Тусант (Joseph Toussaint), поп исповедник од Мишел Мартин умире од инфаркта.
•
7. март 1997, Кристијан Конрац (Christian Coenraets), робијаш, требао да сведочи о вези са Бернардом Вајнштајном, нестаје, месец дана касније га проналазе убијеног.
•
25. април 1997, Јозе Степе (José Steppe), два дана пре сведочења испред новинара и полицајца умире.
•
2. јули 1997, Вирџини Пинон (Virginie Pinon), умире од муковисцидозе.
•
16. новембар 1997, Жерард Ванесе (Gérard Vannesse), полицијски надзор Марка, умире од тромбозе.
•
5. април 1998, Брижит Женарт (Brigitte Jenart), самоубиство.
•
7. април 1998, Ана Коњевода (Anna Konjevoda), пронађена мртва, обдукцијом утврђене повреде ударцима.
•
15. новембар 1998, Ђина Парденс (Gina Pardaens), социјални радник, задужена за децу жртве дечије порнографије, настрадала у саобраћајној несрећи, након што је добила претње.
•
18. децембар 1998, Фабијен Жапарт (Fabienne Jaupart), супруга од Бруна Таглиафера (Bruno Tagliaferro), настрадала у пожару у кревету.
•
13. јули 1999, судија Хуберт Маса (Hubert Massa) извршава самоубиство.
•
15. август 1999, Грегори Антипин (Grégory Antipin), полицајац – самоубиство вешањем.
•
4. новембар 1999, Сандра Клајс (Sandra Claeys), самоубиство.
•
1. март 2001, Жан Жак Феронт (Jean-Jacques Feront), ловац на педофиле, умире од инфаркта.
•
28. март 2001, Недеге Ренард (Nadège Renard), бивша девојка од Жан Пол Тиминјау (Jean-Pol Taminiau), саобраћајна несрећа.
•
17. мај 2001, Пјер Паул „Пепе“ де Рике (Pierre-Paul“Pepe“ De Rycke), познаник једног саучесника, самоубиство.
•
15. новембар 2001, Филип Делез (Philippe Deleuze), убијен.
Тако ствари стоје у ЕУ, западној цивилизацији, демократији, правном систему, то је Брисел, то је Европа! Европа, која није у стању да заштити сопствене грађане! Вероватно сте помислили да је добро, што је овај монструм иза решетака?Добро је, али његови налогодавци нису, и вероватно имају неког новог Марк Дутроа, који их снабдева децом, оном децом која свакодневно нестају! Вероватно је и неко од њих био директно или индиректно умешан у потписивању оног срамног издајничког акта, и отимању дела Србије?! Или оног „хуманог“ бомбардовања Србије и републике Српске?! Или сад суде нашим херојима у хашком казамату?! Желе да нас цивилизују?! Да усвојимо њихове правне системе?! Нека хвала!
Замислите, само у Немачкој нестане 50.000 деце годишње! Где су та деца?! Ако израчунамо на светском нивоу, онда не могу, а да не помислим, да је свет пун Марк Дутроа и болесних налогодаваца. Треба Бриселу и осталим западним метрополама када следећи пут дођу да нам соле памет, понудити помоћ у решавању ових проблема. Само се бојим да ли их они уопште и желе решити!
