Pročitaj mi članakAdministracija američkog predsednika Donalda Trampa predložila je mirovni plan za Ukrajinu koji uključuje promenu statusa Krima i "zamrzavanje teritorijalnih linija" na frontu.
Иако детаљи плана још нису потпуно јасни, коментари америчког потпредседника Џеј Ди Венса о замрзавању тренутних линија упућују на могућност да би значајан део украјинске територије могао да буде формално препуштен Русији. Украјински предсједник Володимир Зеленски нагласио је да украјински Устав јасно дефинише Крим као саставни део Украјине. Али, Трамп је одговорио критиком, тврдећи да Зеленски „отежава постизање мира“.
Трампова администрација упозорила је да ће се повући из преговора ако Москва и Кијев ускоро не постигну договор. Након недеља одвојених преговора са обе стране, САД су предложиле споразум који се, по свему судећи, свиђа Москви, али га је Кијев засад одбацио, преноси Индеx.хр.</
NEW: Ukrainian and Russian forces’ constant technological and tactical battlefield innovations continue to transform the character of warfare in Ukraine. Russian forces are attempting to offset Ukrainian technological adaptations and drone operations by integrating motorcycles… pic.twitter.com/ky0Cj7Sqye
— Institute for the Study of War (@TheStudyofWar) April 27, 2025
p>
Шта предвиђа план?
План предвиђа да Украјина одустане од чланства у НАТО-у, ублажавање санкција Русији и прихватање да је Крим под руском контролом. Иако Трамп тврди да Украјина формално не би морала да мења свој Устав како би признала губитак Крима, остаје нејасно да ли би Русија пристала на то.
Венс је рекао да би нова територијална разграничења била близу тренутних линија фронта, што би значило да Украјина губи велике делове територија које покушава да врати, укључујући Крим и делове Доњецке, Луганске, Херсонске и Запорошке области. Русија би у том сценарију вероватно морала да се одрекне само мањих делова Харковске области које држи под контролом и да одустане од потпуне анексије четири региона.
Јуриј Бојечко, оснивач хуманитарне организације „Нада за Украјину“, рекао је „Њузвику“ да би милион Украјинаца на тим подручјима било присиљено да напусти своје домове како би „очистили терен“ за руску власт. Олга Оликер из Међународне кризне групе рекла је да би предложени споразум могао да заустави руске нападе на нова подручја, али да би примирје значило задржавање контроле над већ окупираним територијама.
Кремљ је у среду објавио да је за прекид непријатељстава потребно да се Украјина потпуно повуче из територија које Русија присваја. Али, према Оликер, није јасно да ли предложени споразум обавезује Украјину на такав потез.
Венс је отворено рекао да ће се „нове линије повући близу тренутних“, док Трамп сам поручује да „Крим остаје са Русијом“, наводећи да то сви „већ дуго знају“.
Иако је Зеленски више пута јавно одбацио идеју о предаји Крима, неки други украјински званичници, попут градоначелника Кијева Виталија Кличка, назначили су да би за „привремени мир“ компромис могао да буде могућ, иако неправедан. Такво решење могло би да значи привремено одустајање од територије, али скоро је сигурно да Кијев никада неће правно да призна отимање било којег дела своје територије.
Ако САД, како прети Трампова администрација, прекину подршку Украјини, није јасно да ли ће то да значи само крај дипломатског ангажмана или ће укључити и престанак војне помоћи.
Андреа Кендал-Тејлор, бивша америчка обавештајна званичнициа, рекла је „Њузвику“ да ће Украјина наставити борбу и без америчке помоћи, иако би то било пуно теже. Украјина се већ сада све више ослања на властите снаге и европске савезнике.
Бивши дипломата Мајкл Кимиџ истиче да Немачка убрзано повећава улагања у одбрану, делимично како би надокнадила потенцијално повлачење САД из украјинског сукоба. Али, напомиње да ће за такву транзицију требати времена – којег Украјина има све мање.
