Ujedinjene nacije upozorile su Dansku da bi postupanje prema Grenlanđanki Keiri Aleksandri Kronvold, kojoj je beba oduzeta neposredno nakon rođenja, moglo predstavljati etničku diskriminaciju.

Njena ćerka Zammi oduzeta joj je svega dva sata nakon rođenja u novembru 2024. godine i smeštena u hraniteljsku porodicu, nakon što je Kronvold bila podvrgnuta spornim psihološkim testovima roditeljske sposobnosti (FKU). Kako je ispričala, tada joj je rečeno da se testira da bi se utvrdilo „da li je dovoljno civilizovana“, piše Gardijan.

Slučaj je izazvao veliko ogorčenje javnosti i doprineo odluci danskih vlasti da kasnije zabrane upotrebu ovih testova. Ipak, Kronvold i dalje pokušava da na sudu vrati starateljstvo nad detetom i jedan je od više desetina Inuit žena u Danskoj koje su nakon tih testova ostale razdvojene od svoje dece.

Dodatni pritisak na vlasti u Kopenhagenu dolazi iz UN, jer je specijalna izvestiteljka za nasilje nad ženama i devojčicama Rim Alsalem, zajedno sa kolegama zaduženim za prava autohtonih naroda i borbu protiv rasizma, uputila pismo danskoj vladi tražeći objašnjenje.

U tom pismu navodi se da postoje razlozi za verovanje „da je došlo do kršenja ljudskih prava“, kao i da testovi imaju „nesrazmeran uticaj na grenlandske roditelje, što može predstavljati etničku diskriminaciju“.

Alsalem je naglasila: „Iako pozdravljamo odluku da se ovakvi testovi ubuduće ne koriste za grenlandske roditelje, oni koji su već pogođeni odlukama zasnovanim na FKU procenama moraju imati pristup pravdi i mogućnostima za obeštećenje.“

I godinu dana nakon zabrane testova, Kronvold je i dalje razdvojena od ćerke, koja sada živi sa danskom porodicom i sa majkom može da provodi samo kratko vreme pod nadzorom.

UN upozorava da je odluka o oduzimanju deteta bez njenog pristanka „možda diskriminatorna i nesrazmerna“, uz napomenu da je pokazano „očigledno nepoštovanje njenih odluka o rađanju i kontracepciji tokom godina, što joj je nanelo ogromnu psihološku patnju“.

Alsalem je dodatno istakla: „Podsećamo da su žene i devojčice iz autohtonih naroda često izložene složenom i višestrukom spektru kršenja ljudskih prava, uključujući i u oblasti seksualnog i reproduktivnog zdravlja i porođaja.“

Ona je dodala i da takvi oblici diskriminacije „narušavaju njihov duhovni i kulturni život i utiču na samu suštinu porodičnih i društvenih veza njihovih zajednica“.

Naglasila je da će UN pratiti ishod sudskog postupka i reakciju danskih vlasti pre donošenja eventualnih daljih mera, uz poruku: „Nadam se da će vlasti ozbiljno razmotriti zabrinutosti koje smo izneli, posebno u vezi sa obavezama Danske u oblasti ljudskih prava.“

Za Kronvold, posledice razdvajanja su teške. „Nije mi dozvoljeno da budem povezana sa svojom ćerkom onako kako bi majka trebalo. Ona mora da razvije odnos sa hraniteljima i mnogo me boli što njih zove mama i tata“, rekla je.

Ona se nada da će njen slučaj i reakcija UN dovesti do promena, ne samo za nju već i za druge Grenlanđane. Smatra da FKU testove treba „u potpunosti ukinuti“, a zakone promeniti kako bi se bolje zaštitila prava Inuit naroda.

Njen advokat, specijalizovan za prava dece, kaže da bi ovaj slučaj mogao imati širi značaj: „Mnogo je roditelja u istoj situaciji i želimo da sud jasno utvrdi da li je primena ovih testova bila ispravna ili pogrešna.“

Dansko ministarstvo socijalnih pitanja potvrdilo je da je primilo pismo UN, ali je navelo da trenutno ne može da odgovori jer zemlja još nema formiranu vladu nakon izbora održanih u martu.

Izvor: nova.rs

Oznake: Grenland, Danska