Dok mislimo da je borba za vodu nešto što se dešava „negde tamo”, istina je da se mreža oko najvažnijeg resursa za život uveliko steže. Ovo nisu teorije, već poslovni izveštaji najmoćnijih igrača na planeti.

Na svetskoj sceni, kontrola nad vodom se preuzima kroz ekstrakciju, vlasništvo nad zemljom i kapital:

1. Nestlé: Decenijama crpe vodu iz javnih izvorišta po minimalnim cenama, a zatim je prodaju sa ogromnom maržom. Bivši direktor je javno izjavio da je ideja o vodi kao ljudskom pravu „ekstremna”.

2. Coca-Cola: Njihove punionice isisavaju milione litara lokalnih podzemnih voda dnevno, ostavljajući zajednice u Indiji i Latinskoj Americi na suvom. A to radi i u Srbiji, eksploatiše naše izvore.

3. Bill Gates: Najveći privatni vlasnik poljoprivrednog zemljišta u SAD. Ko poseduje zemlju, poseduje i prava na akvifere (podzemna jezera) ispod nje.

4. Wall Street (JP Morgan): Voda je postala „aktiva” poput nafte ili zlata. Klade se na nestašicu, znajući da će vrednost vode samo rasti.

5. BlackRock & Vanguard: Kao najveći akcionari svih gorenavedenih kompanija, oni kontrolišu ceo sistem iz senke.

Sa druge strane, mi u Srbiji živimo u iluziji da smo „bogati vodama”. To nije tačno. Siromašni smo sopstvenom vodom: Srbija je jedna od najsiromašnijih zemalja Balkana kada su u pitanju autohtone vode (one koje izviru kod nas). Osuđeni smo uglavnom na ono što nam dotiče Savom i Dunavom iz drugih zemalja. Ono malo što izvire na našim planinama je sve što zaista imamo.

Ko je već „ušao” u posed? Više od 80% tržišta flaširane vode u Srbiji je već pod kontrolom stranog kapitala. Mi uveliko  plaćamo strancima za vodu koja je potekla sa naše zemlje.

Slučaj Zrenjanin je ogledalo nebrige države. Ako sistem nije u stanju da reši pitanje pijaće vode u jednom gradu više dve decenije, jasno je da neće uraditi ništa da zaštiti vodosnabdevanje svojih građana.

Preventiva je jedini način, jer kad se izvor jednom zatruje ili otuđi, povratka nema.
Trenutna rudarska opsada Srbije (Rađevina, Jadar, Bobija, Rogozna…) nije samo pitanje jalovišta. To je direktan napad na podzemne rezervoare pijaće vode i taj napad počinje već u fazi istraživanja. Rudnici troše ogromne količine vode i trajno zagađuju podzemne tokove koje napajaju čitave regione.

Nije u pitanju jedna kompanija ili jedna industrija. To je mreža koja polako konsoliduje kontrolu nad samim životom.
Čuvajmo svoje izvore. Jednom prodata ili zatrovena voda se više nikada ne vraća narodu.
I ne dajte svoju zemlju za geološka istraživanja, poremetiće podzemne vodotokove a kad se u to samo uverite, biće kasno.

Pored svih, doduše ukratko nabrojanih, problema jer tu su i otpadne vode, niti jedan politički akter na javnoj sceni Srbije ne smatra da bi, za početak, trebali da nacionalizuje izvorišta i uzme ih nazad od stranaca.
Šta mislite, zašto se o nacionalizaciji izvorišta ćuti u javnosti?

Izvor: Rađevina

Oznake: voda, eksploatacija, Srbija