Pročitaj mi članakSve više mladih ljudi briše društvene mreže ili značajno ograničava njihovu upotrebu, a taj trend postaje vidljiv širom sveta. Ono što je donedavno bilo nezamislivo za generacije koje su odrasle uz pametne telefone sada postaje svojevrsni odgovor na digitalni zamor, pritisak i prezasićenost sadržajem.
Mnogi pripadnici generacije Z i milenijalci počeli su da primećuju da im društvene mreže više ne pružaju isto zadovoljstvo kao ranije. Algoritmi su preplavili feedove generičkim sadržajem, veštački generisanim objavama i konstantnim oglasima. Influenseri promovišu proizvode, brendovi agresivno prodaju, a poređenje sa tuđim stilovima života postalo je svakodnevica. Umesto da telefon predstavlja beg od realnosti, sve češće se javlja potreba da se pobegne od samog telefona.
Trend takozvanog „hroničnog offline režima“ postao je popularan među mladima. Na društvenim mrežama pojavljuju se objave ljudi koji najavljuju brisanje aplikacija i povratak ličnim susretima i analognim hobijima. Istraživanja potvrđuju promenu navika. Prema anketi o potrošačkim trendovima sprovedenoj 2025. godine u Velikoj Britaniji, gotovo četvrtina ispitanika obrisala je bar jednu društvenu mrežu u prethodnih godinu dana, dok je taj procenat među pripadnicima generacije Z još veći.
Analize navika korisnika u više od 50 zemalja pokazuju da je vreme provedeno na društvenim mrežama u padu od 2022. godine, kada je dostiglo vrhunac. Krajem 2024. odrasli su u proseku provodili oko dva sata i 20 minuta dnevno na društvenim platformama, što je gotovo 10 odsto manje nego dve godine ranije. Pad je naročito izražen kod tinejdžera i osoba u dvadesetim godinama.
Razlozi za povlačenje sa mreža su višeslojni. Jedan od ključnih jeste pogoršanje mentalnog zdravlja. Istraživanja pokazuju da znatan broj ljudi koji su obrisali aplikacije smatra da su društvene mreže negativno uticale na njihovu psihičku stabilnost i oduzimale previše vremena. Pritisak da se stalno bude prisutan, uspešan, lep i produktivan kod mnogih stvara osećaj nedovoljnosti.
Društvene mreže su za mnoge postale „platforme pritiska“ na kojima se stalno nešto prodaje, promoviše ili vrednuje. Korisnici su izloženi neprekidnom oglašavanju, a mlađe generacije su već sada najviše targetirana generacija u istoriji marketinga. Feedovi sve više liče na niz reklama, što dodatno doprinosi osećaju zamora i odbijanja.
Stručnjaci ističu da sve veća agresivnost, polarizacija i konfliktnost u online prostoru, uključujući politički sadržaj, takođe podstiču mlade da traže veću kontrolu nad sopstvenim životom. Dok neki u potpunosti napuštaju društvene mreže, drugi biraju da ograniče njihovu upotrebu kako bi povratili osećaj ravnoteže, sigurnosti i privatnosti.
Istovremeno, menja se i percepcija „kul“ statusa. Nekada je broj pratilaca bio simbol društvenog kapitala, dok danas određeni deo mladih smatra da je privlačnije biti nedostupan, neuhvatljiv i manje izložen. Autentičnost i život van algoritma dobijaju novu vrednost.
Povlačenje sa mreža prati i povratak analognim navikama. Sve više mladih kupuje gramofonske ploče, posećuje prodavnice vinila, piše pisma rukom, čita štampane novine ili koristi starije modele telefona. Neki čak prelaze na takozvane „glupe telefone“ koji služe prvenstveno za pozive i poruke.
Ovaj povratak analognom svetu nije nužno radikalno odbacivanje tehnologije, već pokušaj redefinisanja odnosa prema njoj. Umesto potpunog bega, mnogi žele da resetuju način na koji koriste digitalne alate i da smanje preopterećenost informacijama.
Stručnjaci smatraju da deo ovog trenda predstavlja i postpandemijsku korekciju. Nakon perioda izolacije i intenzivnog boravka kod kuće, ljudi sada više vremena provode van ekrana. Ipak, društvene mreže ostaju duboko integrisane u svakodnevni život, posebno u oblastima kupovine, informisanja i obrazovanja.
Brisanje društvenih mreža zato nije samo prolazna moda. Za deo mladih to je pokušaj da povrate kontrolu nad sopstvenim identitetom, vremenom i mentalnim zdravljem u svetu koji je postao previše digitalan i previše bučan.
