Прочитај ми чланак"Нашем народу је тешко угодити. Ако му се обраћаш на леп начин, без дигнутог тона и бича у руци, неће да ти верује. Ту је непрестани страх од казне, али увек се трудимо да боље прођемо и да нам казна буде сведена на мању", рекао је Цане Партибрејкер за Недељник.
Фото: Игор Павићевић
„Нашем народу је тешко угодити. Ако му се обраћаш на леп начин, без дигнутог тона и бича у руци, неће да ти верује. Ту је непрестани страх од казне, али увек се трудимо да боље прођемо и да нам казна буде сведена на мању“, рекао је Цане Партибрејкер за Недељник.
Зоран Костић Цане има толику, да профано назовемо – километражу, да га уважавају и они који у колекцијама немају ниједан његов албум. У то сам се уверио док смо пролазили између столова ресторана на Ушћу када сам ухватио жену која говори мужу: „Ево певача Партибрејкерса.“
Неколико минута касније, када смо већ почели да причамо, у ноге тог „певача Партибрејкерса“ закивао се, бициклом, клинац који је рођен између прошлог и новог албума бенда, а његов отац се извињавао али је имао осмех задовољства што му је макар син „упознао Цанета“. Јер и они које не прате баш његову музику барем једном годишње се сударе са оним што је рекао З. К. Цане у оригиналу или у препричавању његових митских изјава.
Зорана Костића Цанета, ето, воле и они који нису гледали и слушали ни секунду ЦД-а или концерта његовог бенда Партибрејкерса. Мало је оних који никада нису цитирали неку од његових изјава које су оргиналне или су у препричавањима постале већ мит.
Цане је пред велики концерт Партибрејкерса 18. јуна на Ташмајдану дао интервју за Недељник у коме је причао о многим стварима. У току разговора осврнуо се и на то што се његове изјаве препричавају, али народ као да већ деценијама само препричава шта је ко од славних личности рекао и да се тиме теши уместо да покушава нешто да промени у свом животу.
„Нас власт користи као будале. Као мали дозвољени проток критике на њихов рачун. Ми смо извршитељи метафизичке правде јер као имамо слободу да кажемо оно што би сви рекли, да смеју. Али политичари лажу у очи. Знају шта треба да кажу. „Народе мој, само да те утешим, мени иде добро, а како видим и теби иде добро, чим се не буниш“.
У разговору за Недељник рекао је да се причајући о политичарима, ми заправо вулгаризујемо. Фронтмен Партибрејкерса је нагласио да су политичари људи који имају одсуство духа јер присутво духа зове присуство љубави, а происутво љубави прави по њима слабу тачку у човеку.
У Великој Британији је нормално да рокери добијају признања од естаблишмента. Или добију орден и титулу од краљице или их прими премијер у Даунинг стриту. Код нас се то десило пре неколико дана када је градоначелник поделио плакете на Ташмајдану. Било је критика, а шта ти мислиш – да ли треба српски рокери да примају одликовања од политичара?
Треба, зато што и рокенрол треба да буде призната делатност у Србији, а не да буде скрајнута. Највише ме нервирају они који причају против тога јер њих нема за шта човек да одликује зато што су неуморни произвођачи јаловине. Драго ми је што су YУ група, а и остале колеге добили те плакете – гитаре од шперплоче од господина минималног. Истина је и да су нас политичари који су долазили на власт од 2000. редовно заборављали, а ми смо им довели публику. Пре нас је они нису имали.
У Србији никада није било више рокера који су били или јесу на власти, а никад мање рокенрола у стварности.
О томе се и ради зато што они немају суштинску повезаност са том врстом музике. Закачили су нешто од тога у младости, али рокенрол нису примили у себе. Наши политичари немају признања за своју младост. Неки су је само биолошки прошли, док други нису ни одрасли већ су се само угојили. То је зачаран круг и зато они пуштају народ да буде такав. Оправдавају га у најгорим фазонима и као да поручују народу: „Ми знамо да ви живите против закона и ми вас пуштамо. Ви нисте исправни, па зашто бисте онда имали исправну власт?“
Пре неки дан сам на једном домаћемТВ каналу гледао одвратан филм који на одвратан начин приказује наше сељаке. Представљени су као необријане пијандуре. Као да нам гурају слику говорећи: „Овакав ћеш увек бити.“ А наш човек је подељен, и одувек се скривао и правио план А и план Б, али све оно што је требало да буде привремено испало је за стално.
Од кога се крије наш човек?
Прво се крио од Турака, па се крио од својих који су дошли, па од сопствене жене и деце, и на крају од самог себе. А српске власти увек кажу: „Народе мој, ја знам какав си. А да би остао такав, ти ћеш да ми даш задатак да се бринем о теби јер ја сам исти као и ти.“ Какав народ, таква и власт. Много је свакодневних неправилности које се толеришу. Да ли си видео шта су урадили од трга код „Певца“? Па то је срамота и врхунски неукус.
Они те навикавају на све глупости и пуштају децу да расту у ђубришту, неправилностима, неваспитању. Свеједно да ли су то ријалити програми или нешто друго. Опстанак се овде потхрањује најнижим инстинктима, па је зато форсирана аљкавост и измишљен инат…
ЦЕО ТЕКСТ ИНТЕРВЈУА КОЈИ ЈЕ СА ЗОРАНОМ КОСТИЋЕМ ЦАНЕТОМ УРАДИО БРАНКО РОСИЋ У ШТАМПАНОМ ИЗДАНЈУ НЕДЕЛЈНИКА, ИЛИ У ДИГИТАЛНОМ ИЗДАНЈУ КОЈЕ ЈЕ ДОСТУПНО НА НОВИНАРНИЦА.НЕТ
