Pročitaj mi članak"Po svemu sudeći, lavina ekonomske depresije, siromaštva, gladi, uz krupnije brojeve umrlih i bolesnih, sručiće se na glavu narodima ove jeseni i zime", kaže srpski reditelj Želimir Žilnik (77).
FOTO: Printscreen
У питању је један од најцењенијих ауторских појава друге половине 20. века, не само у домаћој него и у европској кинематографији. Његови „Рани радови“, након освајања Златног медведа 1969. у Берлину, својевремено су Жилнику донели много невоља у домовини. Филм је у Југославији био забрањиван, а редитељ је практично морао да напусти земљу у потрази за послом и слободом. Данас се то ремек-дело црног таласа југословенске кинематографије налази у многим антологијама филма.
Обични људи у потрази за слободом тема су многих његових каснијих филмова. Недавна пројекција рестауриране верзије „Раних радова“ показала је да Жилникова револуционарна филмска поетика живи и данас. Уосталом, то потврђују ретроспективе и предавања која су му последњих година уприличена диљем света.
„Шта ћу вам ја, волео бих да чујем шта млади мисле“, поручио је за портал Нова затворен у свом новосадском дому током ванредног стања и епидемје коронавируса. Али, заиста, свих ових година када причате са Желимиром Жилником или када га слушате, имате утисак да причате са човеком веома младим духом. На срећу, ипак је пристао.
Како видите ову ситуацију у којој се свет нашао?
– Прва одбрана прописана против опасног агресора, папирна је маска или шал преко уста и носа. Друга заповест је: бежи, сакривај се, нестани. Прилично слабашни медикаменти, у свету у којем је фармацеутска индустриуја једна од најпрофитабилнијих привредних грана. А помажу јој најмоћнији лобији широм глобуса.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 10, 2020
Ту смо, дисмо, ни за дисмо нисмо.
– Даклем: свет је, као и обично, у једној од рутинских ротација планете и вируса на њој. Хомо сапиенси, појавили смо се, кажу антрополози, пре 200 хиљада година. Значи, четири милијарде година после настанка Земље и две милијарде година од стварања вируса. Какве су све катастрофе и перипетије Земља и вируси морали да прођу док еволуција није кренула да једну фелу мајмуна развија и обликује ка људском створу. Фосили од пре 66 милиона година показују да је на Земљу треснула комета, једва 10 километара промера. Тај невелики објекат одувао је биљни и животињски свет, ондашњи. Остали су крокодили, корњаче, летећи диносауруси. и вируси. Требало је, кажу, свега пет-шест милиона година да се биомаса обнови. О свему овоме смо слушали још у средњој школи.
Како се овај наш “обичан” свет снашао?
– У густој магли, трачак сунца: понешто нашег света држи се храбро, људски, под највећим искушењима. Гурају и даље. Мислим на жене и мушкарце свих узраста које је Ковид-19 закачио. Пате, гуше се. Боре се да оздраве. Неки не преживе. Уз њих су посвећени и преморени лекари и медицинско особље. Клањам се њиховој жртви и храбрости.
Како вам се чини начин на који државе поступају током ванредне ситуације?
– У “овој стуацији” нагомилало се блесавог, агресивног бахатог хендловања пандемијом. Слушамо и гледамо локалне и светске племенско-државне поглавице како урлају, прете, лажу, ометају и заобилазе институције, законе, устав. Као печурке ничу силеџијске парајединице. Неометано атакују, крше законе. Власт их аболира, јер их организује. Делује ми као да се “ова ситуација”, котрља низбрдо попут грудве снега. За сада, 260 хиљада мртвих и четири милиона заражених у свету.
По свему судећи, лавина економске депресије, сиромаштва, глади, уз крупније бројеве умрлих и болесних, сручиће се на главу народима ове јесени и зиме. Ако се до тада не пронађе и не примени вакцина.
Јесте ли склонији да мислите да је реч о неком “вирусу из лабораторије”, освети планете Земље или нечем трећем?
– Теорије завере се смишљају не би ли се прогласио кривац за девастирано здравство, тоталну неприпремљеност система, за пандемију коју су епидемиолози одавно предвидели. Планета није субјект који би могао, евентуално, да се на људе љути или да их воли, ми смо ти који уживамо у лепотама Земље. Најлепше јој песме испевамо. А у исто време, дивљачки уништавамо њене лепоте и ресурсе. Загађујемо ваздух, воду и земљу. Темпо и ниво тог разарања се убрзава. За коју стотину година, главно питање ће бити: где у свемиру пронаћи нови простор за живот. И како тамо преселити популацију. Видим вест од јуче, да Трамп већ дели Месец, али Русе има намеру да искључи.
Могуће је да вирус убрза девастације које су у току. Разорно дејство Ковида-19, конфузија и страх које шири, врло вероватно да галванизују влажне снове диктатора, екстремиста и нарциса који су већ на командним положајима у већем делу света. Садашња зараза изгледа да није из лабораторије. Следећа можда буде.
Како ви проводите време? Је ли вам тешко падало “друштвено дистанцирање”?
– Гледам филмове. Читам. Крстарим интернетом. Нисам излазио из куће док смо ми стари били под полицијским часом. Та је мера имала ефеката о којима се мало говори. Није било рационално држати све 65+ затворене у стану или кући. Ако живе са децом, од око 40 година и унуцима од око 20, на пример. Укућани раде и крећу се. Када млађи уђу у стан, још док се не изују и не оперу руке, старци су ту, први на удару. Да су, рецимо, испред куће у то време, ризик би био мањи. Шетње и чист ваздух одржавају ту популацију покретном и мање болесном. Тесни простор слободе, добили смо од 4 до 7 ујутру, једном недељно. Да одемо до продавнице.
Да ли сте користили ту “погодност”?
– Сваки пут сам устајао, пре петлова… У 4 ујутру је мрак и хладно. Стало би се прво у ред. Од 10 метара, а некад и 50. Због размака. Следећи корак је јуриш на колица, за куповину. Спорији и слабији су испадали. Код рафова са најтраженијом робом – поврћем, воћем, конзервама, хигијенским средствима – гужве. Око вага, кркљанац. Многи се не сналазе. Не виде, можда не памте бројеве које треба да укуцају. Испадају кромпири, јабуке, лукац из танких најлон кеса. Помажемо једно другом. Воће се котрља под тезге. Све што смо, социјално дистанцирани, преко недеље, добили, потрошили смо социјалним зближавањем, од четири до пет ујутру.
Гледајући недавно рестаурирану верзију ваших “Раних радова” учинило нам се да је филм и после 50 година од настанка врло актуелан и модеран. Како се вама чини, та нова копија и како данас гледате на “Ране радове”?
– Мислим да филм аутентично изражава дух и контроверзе епохе у којој је снимљен. Видим, по књигама и дисертацијама које га анализирају, да функционише. Пре годину и по дана фестивал у Трсту је направио светски избор филмова, о “омладинској побуни” 20. века. “Рани радови” су показани на отварању. Рестаурирана копија је добро урађена. Сниматељ и ја смо констатовали један пропуст: копија је за неколико минута краћа од аутентичне верзије. Вероватно је било интервенција на негативу, у пероду 1970-1986, када су “Рани радови” били повучени из дистрибуције, у пакету “црних филмова”. Поправка је могућа. У неколико кинотека и архива по свету сачувана је комплетна верзија. Скенираћемо то што фали. И закрпити филм.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 10, 2020
