Прочитај ми чланак
Стани мало, кафански свирачу
(Староградска романса; свирају и певају: Споменари)
Стани мало, кафански свирачу.
Стани мало и не свирај више.
Нек’ одморе твоје старе кости,
с колегама подели бакшише.
Ноћи су ти изрезале чело,
свака ноћ је нову бору дала.
Ујутро ћеш с таксистима кући,
и с дамама сумњивог морала.
Нек’ одморе твоји инструменти,
ислужени са солунског фронта.
Туђе сузе брисао си песмом
сваке ноћи до позног фајронта.
Ноћи су ти изрезале чело,
свака ноћ је нову бору дала.
Ујутро ћеш с таксистима кући,
и с дамама сумњивог морала.
Ти ћеш сутра поново да свираш
пијанима у истом бирцузу.
Стављаће ти новац међу жице –
смејаћеш се, а скриваћеш сузу…
Ноћи су ти изрезале чело,
свака ноћ је нову бору дала.
Ујутро ћеш с таксистима кући,
и с дамама сумњивог морала.
