Љубила сам црно око
(Староградска романса – пева: Софија Лемаић)

Љубила сам црно око,
вјерно, жарко и дубоко.
Ал’ црно око тугу крије,
црно око вјерно није.

Онда љубљах око плаво,
мислећ да је оно право.
Ал’ плаво око истом знаде,
задат срцу бол и јаде.

Од сад више никад нећу
ја у оку тражит срећу,
јер свако око јест вараво,
било оно црно, смеђе, плаво.

Ознаке: Љубила сам црно око, песма за лаку ноћ, Софија Лемаић, староградска романса