Подешавања / Settings

Гледам бајну зору,
како дивно сја,
без драгана свога,
сад остајем ја.

Та ока два(Староградска романса и песма; певају и свирају: група Легенде) Од зумбула прође и година Не прође бол Због ока два, два сјајана бисера Из ђердана РЕФ. Тај витки стас и звонки глас Тај слатки смех тера у грех Трен као сат, сат као дан Кад ниси ту и кад сам сам Ни сватове […]

Ко’ лепи сан, минуле љубави наше рај.
Још спомен сад оста ко’
уздисај.
Претешки бол, још створи срцу мом,
дал’ ћеш ми доћ ти драга још
једном.

Кренуо сам по огласу
улицом је киша лила
једна дивна, плава жена
врата ми је отворила

Због ње су песме сасвим умукле
због ње су птице тужне заспале
због ње су руже рано увеле
нису процвале

Љубила сам црно око,
вјерно, жарко и дубоко.
Ал’ црно око тугу крије,
црно око вјерно није.

Тешко је љубит’ тајно,
кад то не сме бити јавно,
кад то не сме нико знати,
само драга ја и ти.

Све за твоју љубав, скидао бих звезде с неба
само да учиним твојој души све што треба.

Где си, душо? Где си, ‘рано?
Где си, данче мио?
Где си, сунце огрејано?
Где си досад био?