Јесење лишће

Узалуд беху све наде моје,
узалуд се надах да ћеш остати,
ал’ сад тек видим да збиља идеш
и да се морам с тобом растати.

Јесење лишће већ отпало је,
ни травке нема, пустош је свуд;
на срцу моме, у мојој души
још увек влада вечита студ.

Ах, иди, иди, у свет далеки.
Мира ти желим на путу твом.
Ал’ кад ти буде блистала срећа
заборави наме, заборави све…

Oznake: Jesenje lišće, pesma za laku noć, romansa, starogradska pesma