Pročitaj mi članak
И питам се сада
(Српски реп, духовна песма; стихови, музика и репује: Худи Серб)
Да л’ је туга бол ил страх? Често не знам ни ја сам,
Какав је то осећај? Зашто ми срце пробада?
Једни крпе крај са крајем да нахране децу,
други лепе на трубаче паре, кад погоде песму.
Шта је са људима, зашто робују другима?
Да л’ је стварно до нас дошло оно време лудила?
Уместо храбро да се бори, маса је гард спустила,
именовала себе, западним слугама, пијунима.
Не смемо да дозволимо, да нас слепи воде,
да нам сутра уче синове, како да боду ножем,
да нам ћерке за парама, и естрадом луде,
усмери их к Богу брате, да нам сутра боље буде.
Овде се прода први други, трећи па сви редом,
да л’ је убијање душе свих пара света вредно?
Да ли’ као Обилић, разумеш шта је верност?
Или ти је мозак испрала материјална вредност?
У странку да ме зову, против народа да будем,
отаџбину да продајем, да лажем своје људе,
никад’ не бих пристао, макар на улици остао,
нека схвате душе продане да СРБСКО ЈЕ КОСОВО!
Рефрен
И питам се сада, докле ће народ да спава?
Да чини свесно грехове без стида и срама?
Да ли још постоје вера, љубав, слога, нада?
Или само немир, бол, туга, зло и патња?
И питам се сада, да ли претци нас се стиде?
Да л’ ће после свега опет хтети да нас виде?
Да л’ је пут за пропаст, сада којим народ иде?
Спаси Боже Србију да у Царство Твоје стигне!
Беспарица сваког дана, убија нам наду,
па много младих људи давно је у иностранству,
ја остаћу овде, макар немао за ‘леба,
да би опстала држава, сваки јој јунак треба.
Такав ми је менталитет и нећу да се мењам,
брате са вером у Бога, до краја ћу бити веран,
кажу ниси нормалан, овде нема изласка,
запад командује Србијом, к’о монголима Џингис Кан.
Уништен је поредак, све се изврнуло,
грех је постао мода, па је мноштво посрнуло,
дражи нам је савез с грехом, него са добротом,
сами себе кажњавамо грешним животом.
Знаш да је најбитније, спасење људских душа,
да ли радиш на томе? Да ли речи Божје слушаш?
Било када да се родиш, дужност ти је – човек буди,
не постоји лоше време, него смо ми лоши људи.
И смирићу се тек, кадa станемо на ноге,
када буде морала, вере, љубави и слоге,
до тад даћу све од себе, да нам буде боље,
Вакрсни Србијо, верујемо да можеш!
Рефрен
И питам се сада, докле ће народ да спава?
Да чини свесно грехове без стида и срама?
Да ли још постоје вера, љубав, слога, нада?
Или само немир, бол, туга, зло и патња?
И питам се сада, да ли претци нас се стиде?
Да л’ ће после свега опет хтети да нас виде?
Да л’ је пут за пропаст, сада којим народ иде?
Спаси Боже Србију да у Царство Твоје стигне!
