Бела стенa
(Грчка поп-рок песма; стихови: (Микис Теодоракис – С. Стевановић – Радослав Граић; музика: Микис Теодоракис; пева: Србољуб Срба Ивановић)

Кад тужним срцем у далек свет морам ја да пођем,
крај беле стене изнад мора, увек, увек, ја прођем,
и свима шта са ње машу задњи поздрав шаљем.

Бела стено, стојиш вечно,
ту, у плавилу том,
где год, где год да сам ја,
ти си знај, у срцу мом,
ти си знај, у срцу мом!

У туђем граду сваке ноћи нашу стену сањам,
о повратку у родни крај ту се надам, надам,
али онда стигне нови дан и више ничег нема.

Бела стено, стојиш вечно,
ту, у плавилу том,
где год, где год да сам ја,
ти си знај, у срцу мом,
ти си знај, у срцу мом!

Кад издалека неким бродом натраг кући пођем,
крај беле стене изнад мора, увек, увек, ја прођем,
док људи с ње машу, машу, ја од среће плачем.

Бела стено, стојиш вечно,
ту, у плавилу том,
где год, где год да сам ја,
ти си знај, у срцу мом,
ти си знај, у срцу мом!

Ознаке: Бела стенa, Грчка, Микис Теодоракис, песма за лаку ноћ, поп рок песма, романса, Србољуб Срба Ивановић