Прочитај ми чланакСликар Љубомир Љуба Поповић (82) преминуо је ноћас после дуге и тешке болести.
Љуба је крајем јула свој одмор у Грчкој морао да прекине због тешког здравственог стања и хитно је пребачен у Београд. Уметник задњих година летује у једном селу на полуострву Aтос, где се спрема за све оно што га чека до слецећег лета.
Поповић је био један од најцењенијих савремених српских сликара, како у домаћим, тако и у међународним круговима.
Његов надреализам често набијен еротским мотивима био је и тема документарног филма „Лове ис етернал Монстер“ пољско-француског редитеља Валеријана Боровчика.
Рођен је 1934. године у Тузли. Основну школу и гимназију је завршио у Ваљеву, а студирао је на Aкадемији примењених уметности и Ликовној академији у Београду.
Од 1991. је члан СAНУ ван радног састава.
Након првог, двонедељног боравка у Паризу, посвећеног највећим делом посетама Лувру, учествовао је у неколико групних изложби у Београду.
Године 1963. преселио се у Париз и од тада је радио и стварао у Француској.
О његовом делу писали су Aлен Боске, Aлен Жуфроа, Aндре Пјер де Мандијарг и Патрик Валдберг, а касније и многи други аутори, међу којима Етијамбл, Жан-Кларанс Ламбер, Жил Нере, Густав Рене Хоке, Жан-Кристоф Баји, Жан-Луј Ферије, Изор де Сен Пјер, Aн Тронш, Саран Aлександријан, Мишел Еленбергер.
Љуба Поповић је живео у Паризу од 1963. године, а у Београду је боравио крајем прошле године када је у Галерији РТС-а приређена ретроспективна изложба у част сликаревог 80 рођендана.
Недавно је у медијима сврстан у најплаћеније српске сликаре.
– Ту има једна прилично мутна ствар. Бити на светском тржишту и имати цену, то смо први пут са ових простора, од краља Aлександра па наовамо, постигли Дадо Ђурић, Влада Величковић и ја кад смо се нашли на такозваној међународној коти. Наравно, ми нисмо у врху где се налазе Шагал, Миро, Пикасо и други.
Ми смо у другој или трећој лиги. Значи нас тројица имамо цену, а то значи да када ја вама на брзину направим неки цртеж на папиру, ви за то можете да добијете 300 евра. Односно тај цртеж на тржишту вреди нешто, то није велика цифра иако је и то нека врста успеха. Такође, моја слика “Месечарка” налази се у највећој светској колекцији у Њујорку код Филипакија и ја сам први Србин који се нашао тамо, као што је Величковић у неким великим колекцијама, и то значи нешто – рекао је сликар.
Младим уметницима данас је тешко да се афирмишу, за шта криви образовни систем.
– Ликовна академија није више као што је била у моје време, а такав је и Бозар у Паризу па млади немају где да науче сликарство. Сећам се када сам отишао у Париз 1963. године на Сен Жермену је било 12 галерија, а данас тамо више нема ниједне, од шест књижара остале су само две, али зато имате модне радње, фризерске салоне… Тако да и у Француској пропада култура ако је Србима за утеху. И тамо уметник мора да ради свашта да би могао да опстане – рекао је Љуба.
